петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

На шта указују најновије Палмерове поруке

​Разлози глобалног карактера за овакав наглашени ангажман САД на балканском терену у већини произилазе из стратешких циљева трансатлантске алијансе у супротстављању „малигном утицају” Русије
Аутор: Др Зоран Миливојевићнедеља, 10.11.2019. у 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Најновија турнеја у региону специјалног изасланика америчког Стејт дипартмента за Балкан Метју Палмера, активности које обавља и поруке што их упућује уверљиво потврђују колико су глобални односи и сучељавања у троуглу САД–Русија–Кина актуелни чак и на простору Балкана за који се доскоро сматрало да није од приоритетног геостратешког значаја за администрацију и интересе САД. Први аргумент у прилог ове оцене су консултације америчких амбасадора из земаља региона (Западни Балкан, Бугарска, Грчка, Хрватска, Словенија) у Скопљу које је водио управо господин Палмер. Сходно његовом специјалном задужењу сигурно да је доминирала тема Балкана и стратешких интереса САД пре свега како цели Балкан уклопити у „трансатлантску заједницу” уз потпуно сузбијање утицаја Русије, Кине, а одскора и Турске.

Ову врсту консултација регионалног карактера и садржаја на самом терену важне земље са регионалним и глобалним утицајем и интересима воде по правилу када текући развој налаже хитан, појачан и ефикасан ангажман. То упућује на закључак да су управо развој на глобалном плану и балкански регионални развојни контекст постали интересно комплементарни у првом реду за САД, а у ситуацији када је Европска унија и њен механизам утицаја на Балкану ограничен и функционално смањен због унутрашњих стратешкополитичких и институционалних проблема. Аргумент више у изнетом смислу јесте и избор Скопља ради додатне подршке у тренутку изостајања почетка преговора о приступању ЕУ, што доводи у питање комотну реализацију стратешких циљева западне алијансе са Северном Македонијом, а на бази политичких промена у њој и Преспанског споразума. Интересантно је да се господин Палмер управо у Скопљу срео и са Албином Куртијем, победником избора на КиМ, иако је из Скопља дошао у Приштину, што упућује на закључак да је и будући косовски премијер укључен у неке од стратешких закључака амбасадорског скупа у Скопљу.

Разлози глобалног карактера за овакав наглашени ангажман САД на балканском терену у већини произилазе из стратешких циљева трансатлантске алијансе у супротстављању „малигном утицају” Русије. Низ изјава разних званичника са Запада управо о „малигном утицају” Русије на овом простору директно говоре у прилог такве оцене. Стога без сумње увлачење овог простора у западну сферу утицаја са проширењем НАТО-а, за алијансу и САД постаје један од стратешких приоритета имајући у виду актуелни геостратешки положај Балкана, неповољан развој на Блиском истоку по интересе САД и Запада, проблеме у ЕУ, незаустављив наступ Кине, проблеме на јужном крилу НАТО-а због измењене позиције Турске. Реакције на војну сарадњу Србије са Русијом и посебно на последњу заједничку вежбу у Србији уз садејство ПВО система С-400 то јасно илуструју, док претње господина Палмера са санкцијама, ако се Србија опреми тим средством, показују праву природу значаја којег САД и западна алијанса придају руском фактору, као и сву дубину глобалних промена у новом мултиполарном поретку у којима и Балкан поново нажалост има своје место и улогу. Сходно изнетом главна пажња у наредном периоду биће посвећена „недовршеним пословима” што подразумева КиМ и БиХ са нагласком на брзини и ефикасности. Без сумње да је протекло саветовање у Скопљу ове две теме имало у врху агенде са елементима стратегије деловања САД.

Што се Србије тиче најновије поруке господина Палмера из Приштине указују на садржај и темпо даљег ангажовања америчке администрације. Признање државности „Косова” је у првом плану, јер решава кључни „недовршени посао”. Тиме се заокружује геостратешки концепт који је отворила војна интервенција алијансе 1999. године. Отклањају се и сви ризици за интересе алијансе применом аргумената међународног права, улоге Савета безбедности  Организације уједињених нација, а верификацијом међународноправног субјективитета „Косова” отклањају се и проблеми непризнавања у првом реду чланица алијансе и ЕУ, итд.

Надаље објективно се сузбијају утицаји Русије и Кине. Отвара се најзад простор за несметано и званично проширење НАТО-а уласком „Косова”. Међународни положај Србије би постао квалитативно другачији са смањеним утицајем у региону и бољом перспективом за алијансу у решавању и другог „недовршеног посла” –– БиХ, са већим притиском на Републику Српску и њеном изолацијом.

У погледу деликатности даљег постављања Србије нарочиту тежину има порука господина Палмера о условљавању приступања Србије ЕУ обавезним признањем „Косова”. Без обзира на то што САД нису чланице ЕУ и не одлучују о приступању нити о условима и процедурама, господин Палмер даје до знања да ће САД употребити и сопствени предоминантни утицај према ЕУ уколико Србија не прихвата поменути услов признања. Таквим приступом САД директно доводе у питање реализацију стратешког циља Србије – приступање ЕУ у својству пуноправног члана, због колизије тог циља и националног и државног интереса што произилази из непризнавања „Косова”. Полазећи од чињенице да већина у ЕУ на челу са Немачком, такође признаје и подржава независно „Косово”, Србији предстоји деликатно разјашњавање става ЕУ и дефинисање даље стратегије у реализацији стратешког циља – приступања ЕУ.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари3
fe0cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

šta se nama dešava
Autora molim da objasni navođenje zemalja regiona "Zapadni Balkan, Bugarska, grčka, Hrvatska i Slovenija". Da li je Zapdni Balkan država? Ja izgleda ne znam u kojoj zemlji živim.
tja
Zanimljivo je da je samo Palmer aktivan, dok Grenela nigde nema. Sta se desava? Grenel je poznat kao Trampov buldozer, "Dirty Harrry", koji ne bira sredstva da izvrsi svoj zadatak. Da li njih dvojica igraju poznatu pregovaraku igru "good cop - bad cop" (dobar policajac- los policajac). Ako to rade, onda je Palmer (good cop) koji prvo skuplja informacije za Grenela (bad cop) koji ce kasnije da zaprzi corbu i Srbima i Albancima.
Mića Smederevac
Rešenje je vraćanje problema u Ujedinjene nacije(OUN).Više ćemo dobiti tamo ,nego da sami vodimo bitku !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља