БРИСЕЛ – Европска унија, уместо да почне да решава горућа светска питања, што очекују грађани који су гласали на мајским европским изборима, суочава се са сукобима међу својим најјачим институцијама, али и са судским поступком због наводног сукоба интереса једног од својих лидера, оцењују европски медији.

Баш када је Европска унија требало да се изгради као јединственији блок, њене три велике институције, Европски савет, Европска комисија и Европски парламент су ослабиле и заратиле једна са другом, пише портал Политико.

Након мајских европских избора, Унија се обавезала да испуни вољу гласача и да се правовременом и ефикасном акцијом позабави глобалним проблемима, као што су климатске промене, трговински ратови, дигитална трансформација и миграција.

Уместо тога, 1. новембар, на дан када је нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен требало да ступи на дужност, долази и пролази, а капацитет ЕУ да делује, а камо ли да себе поново изгради, изгледа све више недостижно.

Уместо да поведу ЕУ у више интегрисану пост-Брегзит еру, три велике институције које морају да сарађују да би блок ефикасно функционисао, боре се између себе.

Када фон дер Лајен преузме дужност 1. децембра, забрањујући даља одлагања, њен ауторитет ће бити поткопан сукобима са Европским парламентом, неспоразумима са државама чланицама и контроверзом о њеном избору чланова Комисије, оцењује Политико, преноси Танјуг.

Портал додаје да капацитет ЕУ да испуни амбициозне циљеве које је себи поставила никада није изгледао мање сигуран.

Нагло повећана излазност на европским изборима у мају показала је да све већи број грађана од ЕУ тражи решења, али је гласање такође довело до веће фрагментације у Европском парламенту, што значи да ће бити теже саставити политичке коалиције, а да ће политика теже спроводити.

Европска народна странка (ЕПП) десног центра и социјалисти левог центра више немају већину заједно.

Појава либералне Групе за обнову Европе Емануела Макрона, амбициозног центристичког ривала ЕПП, као незамењивог трећег партнера у било којој проевропској коалицији, пореметила је њихову удобну двополност и дестабилизовала систем.

Нови парламент се осветио одбијањем три кандидата за Комисију, задајући тежак ударац Урсули фон дер Лајен, али и француском председнику Емануелу Макрону, дисквалификацијом његове кандидаткиње Силви Гулар.

Изгледа да се многи сада више плаше француске хегемоније у пост-Брегзитској ЕУ, него колективне немоћи у глобалним пословима, наводи Политико.

То је лоша вест за фон дер Лајен, која је именована за комесара са тесном већином од девет гласова.

Политико оцењује да ће бити тешко провући њен водећи програм, такозвани Европски зелени договор, осмишљен да убрза транзицију ЕУ ка економији са ниским уделом угљеника, кроз фрагментиране, зараћене институције, поготово имајући у виду радикалне промене начина живота, навика и цена које се намећу грађанима и предузећима.