четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Ужаси за које се суди Бранимиру Главашу

Како је Радослав Ратковић, невероватним сплетом срећних околности и за разлику од многих осјечких Срба, преживео покушај ликвидације на Драви
уторак, 05.11.2019. у 16:09
Бранимир Главаш снимљен 1991. године, када су се дешавали злочини над Србима у Осијеку (Принтскрин)

Загреб - Данас одржано рочиште у оквиру поновљеног поступка против Бранимира Главаша за ратни злочин над српским цивилима је прича која траје деценијама, а крај јој се још увек не види.

Главаш је један од оснивача ХДЗ-а и почетком деведесетих година био је кључна особа у одбрани Осијека у протеклом рату, испрва формално с позиције секретара Секретаријата за народну обрану општине Осијек.

Први хрватски председник Фрањо Туђман га је у децембру 1991. именовао за команданта одбране Осијека, а пар дана пре тога је добио и чин бојника. Иначе, на крају је догурао и до чина генерала бојника ХВ и добио низ одликовања државе Хрватске.

Током хрватског Домовинског рата су снаге под Главашевом командом извршиле низ свирепих ликвидација осјечких цивила српске националности које су у хрватској јавности остале запамћене под називима „Случај гаража” и „Случај селотејп”, подсећа загребачки Индекс.

Иза тих прилично, како се наводи, еуфемистичких назива крију се стравичне приче о томе како су заробљене цивиле терали да пију киселину из акумулатора, како су их премлаћивали и мучили, како су многи одведени у непознатом правцу и заувек су нестали, као и да је била уобичајена пракса да се заробљени цивили одводе на обалу Драве са селотејпом преко уста, где су их убијали метком у главу, а онда њихова тела бацали у реку.

О томе да су се та убиства, односно ратни злочини, догађали нема никаквог спора, чак ни сам Главаш то не пориче, иако пориче да је за све то на било који начин одговоран.

Један од ретких који је преживео такво одвођење на обалу Драве био је осјечки електричар Радослав Ратковић којег су крајем 1991. из стана одвела тројица припадника Збора народне гарде. Ратковића су прво премлаћивали на њему непознатој локацији, испитујући га „ко су четници с којима сарађује”, иако није сарађивао с четницима.

„Један ме тукао ногом, други пиштољем, трећи ме ударао из волеја по прсима. Пао сам са столице, да би ме један од њих дочекао војничким чизмама... Дигли су ме, поново посели, а онај 'пиштољџија', којега тако зовем јер ме тукао пиштољем, поновно ме је ударио. Тукли су ме и тукли, не знам колико. Кад ваљда више нису имали снаге да ме туку - а ја више од толиких батина нисам ни осећао болове - извели су ме опет у ону прву просторију где ми је тај 'шеф' одузео личне ствари”, испричао је након рата Ратковић новинару Драги Хедлу.

Након што су Ратковића премлатили и опљачкали, лепљивом су му траком завезали руке на леђима и зачепили уста и тешко претученог изнли га из просторије. Угурали су га у ауто и кренули према Драви. Тамо су му испалили метак с леве стране у главу који га није одмах убио па је пао у реку.

„Осећао сам да се гушим, али како се два-три дана пре тога нисам бријао и како ми је брада израсла, она амбалажна трака није се добро држала, опустила се с десне стране и ја сам некако успео, иако тешко јер ми је језик с доње стране био повређен, да изгурам језиком ону лоптицу папира. Коленима сам дохватио дно реке и изашао главом на површину, зинуо и гласно узео ваздух”, причао је.

Додао је да му је 'пиштољџија' батеријском лампом осветлио површину воде. „Када је видео да сам извирио, још је једном испалио метак и погодио ме кроз отворена уста, потпуно невероватно, готово на истоме месту као и први пут. Два пута ми је пуцао у главу, али ме није убио. Био сам свестан да ме чекају, заронио сам и мислио: морам се некако држати обале”, сведочио је касније Ратковић који је ипак успео да све то преживи.

Индекс пише и да је једна од Главашевих жртава у ноторном „Слободном тједнику” покојног Маринка Божића проглашена терористом, који је требало да изврши атентат на Главаша, али је спречен у последњем тренутку.

Наиме, Чедомир Вучковић је био сатима мучен и премлаћиван у згради у којој је Главаш имао свој штаб, натерали су га да попије сумпорну киселину из акумулатора која му је изједала унутрашње органе.

Умирао је полако, у страшним мукама. У једном тренутку сакупио је последње атоме снаге и успео да истрчи из просторије у којој су га мучили, а затим је погођен метком  и коначно убијен у дворишту тадашњег Секретаријата за народну обрану. Фотографија његовог леша је завршила на насловници Слободног тједника на којој је проглашен терористом, иако је био невини цивил.

Према сведочењу каснијег крунског сведока Крунослава Фехира који је 1991. године имао 16 година и био припадник ХОС-а, Главаш се, чувши пуцњаву, лично појавио у дворишту након Вучковићевог убиства и тада је наредио да се ликвидира и други заробљеник кога су његови људи држали у истој просторији и мучили.

О убиствима цивила у Осијеку су још деведесетих писале новине, попут „Ферал Трибјуна”, али Главаша то није зауставило у његовој политичкој каријери. Након рата је имао неформалну титулу „губернатора Славоније”, док је формално био саборски заступник, па главни инспектор ХВ, па осјечко-барањски жупан, па опет саборски заступник ...

Главаш је био и један од кључних људи у победи Иве Санадера у гласању за председника ХДЗ, а касније је објавио да је на том сабору ХДЗ организовао манипулисање гласовима у Санадерову корист. Током свих тих година био је блиски сарадник и пријатељ Владимира Шекса, с којим је почетком деведесетих неко време био један од најмоћнијих људи у Славонији.

Правосудно рашчишћавање злочина над цивилима у Осијеку започело је тек након што се Главаш 2005. посвађао са Санадером и основао регионалну странку ХДС СБ, што је Главаш увек користио као аргумент да је жртва политичког прогона, преноси Танјуг.

Главаш је за ратне злочине првостепенски коначно осуђен 8. маја 2009. на десет година затвора, али је пар дана пре пресуде побегао у БиХ. После разних правних перипетија коначно је казну, у међувремену смањену на осам година, почео да служи у затвору у БиХ, где је провео неколико година.

Бранимир Главаш је био осуђени ратни злочинац све док Уставни суд под вођством Јасне Омејец није у јануару 2015. донео пресуду којом се поништава другостепена правоснажна пресуда и наложио Врховном суду а поновно разматра његове жалбе.

Хрватима из Славоније није био проблем да га упркос бегу од правосуђа и некад правоснажној пресуди за ратне злочине опет изаберу као заступника у сабор након што се вратио из БиХ.

Сада му се опет суди за ратне злочине.


Коментари17
96979
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Zlotvor Glavaš pravi predstavu uz državnu podršku. Da je pravde, već bi bio iza rešetaka i to do kraja života. Zlotvor Glavaš se ruga žrtvama, sudu, pravdi i zbog toga uživa ugled u RH. Sramota za sve upletene u njegovo "sudjenje" za zločine nad Srbima. Zločinac Glavaš, je ljudska ruševina i psihopata.
Милорад Ч
Све су то Милошевић и Туђман организирали да уклоне реметилачки фактор. Београд или Загреб свеједно, иста мржња, нема тамо живота...
marko marković
U jeku "hrvatsko-srpskog" rata, godine 1993. Zagrebačka banka dokapitalizira srpsko-hrvatsku banku u Parizu koja postaje većinsko hrvatsko vlasništvo, a hrvatska strana imenuje Đorđe Miloševića, brata Slobodana Miloševića za predsjednika Nadzornog odbora Banke. I ste godine, u jeku najžešćeg rata, podjeljena su naftna prava u Nigeriji između Srbije i Hrvatske. Naravno države Hrvatska i Srbija od toga nisu dobile ništa, sve je završilo na privatnim računima "naših vođa i voždova"!
Анка
Рат се водио са договором? Радничка дјеца гинула. И сада исто радничка дјеца плаћају луксузни живот политичких вођа. Па шта чекате @марко? Без револуције никад нећете направити боље државе на Балкану.
Препоручујем 28
буки
@Боки, тај нормалан народ, који се "стиди" усташа, како ви кажете, већ 30 година на свим изборима гласа управо за њих. Чак и Колинда, за коју не верујем да је усташки настројена, мора повремено избацити неку усташку паролу, не зато што баш жели, него да би се додворила бирачком телу и повећала могућност за победу на изборима. У Србији ништа слично не постоји, из простог разлога што половина Србије и дан-данас, после свих обелодањених злочина над нама, и даље тугује за "братством и јединством"
Анка
Драга Буки, у већини случајева слажем се са вашим мишљењем. Али овог пута не. Колинда је усташки настројена. Усташе су је и довеле на ту позицију. Нитко не мора да се улизује усташама, ако то не жели. Нитко никог не може натјерати да се бави политиком, јер има и честит начин за преживљавање. У вријеме Југе, екстреми су се крили по подрумима и шумама, кројили планове за овакву Хрватску. Зашто сада честити Хрвати не би могли то исто да раде, ако желе да се ослободе усташлука???
Препоручујем 21
Dragan Pik-lon
Ovi zlocini ne zastarevaju.Ovaj zlocinac(Glavas)se vec nalazi na dozivotnoj robiji.Zatvoren je u svoj manijacki kavez.Koristim priliku da se zahvalim zagrebackom ''indeksu"' na istinitom obavestavanju Naroda o ovakvim slucajevima.Kapu skidam pred ovim portalom u ime svih slobodnih ljudi sa dobrom voljom....!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља