Сигурносне камере забележиле су тренутак убиства Љубомира Марковића Киће, једног од вођа Партизанове навијачке групе „Алкатраз”, у петак у Улици Грчића Миленка. На црно-белом снимку који је јуче процурео у јавност, види се како Марковић стоји на тротоару поред аутомобила, испред „балона” за мали фудбал са групом младића.
Нападач који носи капуљачу прилази му с леђа. Делује као да је Марковић приметио пиштољ код нападача или га је препознао. Потом јури ка пумпи преко пута. Убица трчи за њим и испаљује неколико метака, а Марковић пада на земљу.
Нападач прилази и испаљује му у главу последњи, смртоносни хитац. Мотив овог убиства и даље је непознат, али спекулише се да је реч о контроли над продајом дроге у главном граду.
Марковић је, подсетимо, робијао због убиства француског држављанина и навијача Тулуза Бриса Татона. Због овог злочина, он је био осуђен на 30 година затвора, али му је казна касније преиначена на 13 година и два месеца, а из затвора је пуштен 2017. године. Био је део старог табора навијачке групе „Алкатраз”, коју је тада предводио Милош Радисављевић Кими.
Криминолог Добривоје Радовановић каже за „Политику” да су навијачки кланови веома моћни и да иза њих стоје појединци из клубова, али и неки људи из државе. Навијачки кланови, у ствари су нарко-кланови, прецизира криминолог.
„Не постоји занимање – вођа навијача. То им је само привремени посао који им отвара врата на другој страни. Најчешће се баве препродајом наркотика. То су људи који варају једни друге и зато долази до обрачуна и убистава”, наводи Радовановић.
Он наглашава да је највећи проблем што те, такозване вође навијача, увлаче у прљаве послове велики број младих људи и од њих праве дилере дроге. Све се, додаје, ради иза паравана такозваног навијања. Касније и ти млади људи страдају у обрачунима навијачких фракција које се боре за превласт на тржишту дроге, као и за то ко ће који сплав да обезбеђује.
„Није тешко држави да се избори с тим, као што многи сматрају, али појединци у држави имају интереса да то тако остане. И полиција је зависна од државе, па се зато и не решавају поједина убиства вођа навијача”, сматра Добривоје Радовановић.
Убиство Љубомира Марковића Киће, подсећа на ликвидације великог броја вођа навијача Партизана (само у последње четири године страдала су петорица). На сличан начин ликвидиран је и Александар Станковић, познатији као Сале Мутави, који је изрешетан 13. октобра 2016. док је улазио у аутомобил у близини Централног затвора.
Сахрани су присуствовали и представници управе Фудбалског клуба Партизан и поједини фудбалери, што је подигло велику прашину у јавности.
После убиства Салета Мутавог, фудбалери Партизана су на меч против Вождовца изашли на терен у мајицама с његовим ликом. Станковић је био један од „моћнијих” навијача на Партизановој јужној трибини, а његово убиство подигло је и врх српске полиције на ноге.
Министар полиције је тада рекао да држава креће у рат против мафије. Ипак, ово убиство до данас није решено. Готово сваке године у Србији се догоди ликвидација неког „истакнутог” навијача.
Ален Костић Куби био је вођа навијачке групе „Забрањени”. Он је убијен хицима из калашњикова у Железнику, у августу 2016. Претходно је био рањен 2013. године. Вођа Партизанове навијачке групе „Јанг бојс”, 24-годишњи Александар Јоксић Јокса убијен је у Раковици 29. септембра 2015. Непознати нападач је на њега испалио четири хица, а пети га је погодио у главу.
Међу навијачима Партизана који више нису међу живима су: Александар Саша Пантић, убијен у тучи делија и гробара у Бијељини септембра 2018, Демир Јукић, смртно рањен 9. јуна 2017. године, после туче делија и гробара, Владимир Живковић Влајко, члан „Забрањених”, кога су на Карабурми изболи навијачи ОФК Београда, Иван Перовић, убијен октобра 2011.
Александар Рогановић, један од вођа навијача Црвене звезде, ликвидиран је у септембру 2015. испред куће у којој је живео у Ветернику. У мају 2014. убијен је Велибор Дуњић, вођа навијача Црвене звезде. Он је усмрћен у џипу испред сплава „Џимис” на Дунавском кеју у Београду. Душан Гријак, вођа једне од групе навијача ФК Рад, ликвидиран је у јуну 2012. на паркингу Центра „Сава”.
Горан Кљештан Боске, припадник навијачке групе „Шедоус”, једини са овог списка није убијен, он је умро у теретани у Београду. Кљештан је био познат због претњи упућених новинарки Бранкици Станковић која је истраживала прљаве послове хулигана.
На мечу Партизана и Шахтјора, 16. децембра 2009. навијачи са јужне трибине у Хумској су Бранкици Станковић скандирањем поручили: „Отровна си као змија, проћи ћеш као Ћурувија.”
