субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:12

САД плавим тачкама секу кинески пут свиле

Вашингтон нуди неким азијским државама алтернативу кинеском пројекту, продубљујући ривалство две земље у региону
Аутор: Јелена Кавајасреда, 06.11.2019. у 19:00
Тајвански брзи воз – изградња железничког тунела ка Тајвану такође је део плана за „Појас и пут” (Фото EPA-EFE/David Chang)

На важном самиту азијских земаља који је Доналд Трамп поново ескивирао, распирујући сумње да тај регион губи значај за Вашингтон, секретар за трговину Вилбур Рос је обећао да ће САД више улагати у Азију и најавио контрапројекат кинеском „Појасу и путу”.

Мрежа „Плава тачка”, названа по чувеном опису астронома Карла Сагана да Земља из свемира изгледа „као плава тачка у бескрају”, окупиће институције САД и савезничких земаља које ће одобравати велике инфраструктурне пројекте у Азији.

Зелено светло добијаће, како се наводи, само они који испуњавају међународне стандарде у погледу транспарентности, финансијске одрживости, усклађености с тржиштем и свега другог у чему кинеска иницијатива по мишљењу Запада оскудева. Биће то нека врста „Мишленових звездица” за инвестиционе пројекте у путеве, луке и енергетику, објаснили су амерички званичници. Иницијатива ће извесно продубити ривалство две земље и борбу за утицај у региону.

Мрежу предводи америчка агенција ОПИЦ, која промовише улагања на тржишта у експанзији, а укључене су и Јапанска банка за међународну сарадњу и аустралијско министарство спољних послова и трговине, објавио је „Фајненшел тајмс”.

План је представљен на Индопацифичком пословном форуму који је у Бангкоку одржан кад и годишњи самит десет лидера Асеана, регионалне организације југоисточне Азије.

Америчка контра „Појасу и путу” долази након бројних критика да неки кинески пројекти, на пример у Шри Ланки, Мјанмару и Лаосу, доводе земље кориснице у дужничку замку или нису у складу са међународним стандардима. Западни критичари тај пројекат сматрају геополитичким планом који ће проширити сферу кинеског утицаја, а не економском иницијативом од које ће све укључене земље имати користи.

Нејасно је, међутим, како ће Вашингтон успети да заустави „неодрживе” кинеске пројекте, наводи лондонски лист. Организације које стоје иза „Плаве тачке” тврде да ће та иницијатива служити као катализатор за приватна улагања, али она неће имати сопствену зајмодавну функцију. Насупрот томе, „Појас и пут” подупиру милијарде долара кинеских државних банака и компанија.

Аустралијски јавни сервис је јуче објавио да су Јапан и САД потписале изјаву којом се обавезују да ће координирати 10 милијарди долара јапанских инвестиција у пројекте течног природног гаса. Постоји такође план да се с Азијском развојном банком уговори кредит од 7 милијарди долара за финансирање других енергетских пројеката у Азији.

Иако је Пентагон у овогодишњем стратешком извештају означио регион Индопацифика као најзначајнији за америчку будућност, Трамп ни ове године није дошао на самит Асеана, ни на паралелно одржани скуп држава источне Азије. Послао је министра Роса и саветника за националну безбедност Роберта О’Брајена (прошле године заменика Мајка Пенса). То је, по оцени аналитичара, оставило простора Кини да се још више наметне.

О’Брајен је у Бангконгу такође позвао земље које се осећају угрожено због јачања присуства Кине у Јужном кинеском мору да траже међународну арбитражу. Неколико чланица Асеана – Брунеј, Малезија, Филипини и Вијетнам – имају територијалне претензије у том мору које се преклапају са кинеским. О’Брајен је навео пример Филипина који су у Хагу добили арбитражу. Међутим, Кина ту одлуку не поштује.

Вашингтон је у августу оптужио Пекинг да је овим земљама онемогућио приступ нафти и гасу због тензија између вијетнамских и кинеским бродова у водама под контролом Ханоја. Кинески брод је тек крајем октобра напустио територију.

Кина је рекла да земље које немају територијалне спорове у тој области не треба да се мешају, на шта је амерички званичник одговори да се Вашингтон не меша него је „кључни играч у региону”.

На самиту је Пекинг најавио да је спреман да потпише кодекс понашања у вези са ситуацијом у Јужном кинеском мору. Такође је направљен велики напредак у правцу потписивања регионалног трговинског споразума који предводи Кина и који се сматра конкурентским у односу на ТПП, из ког се Трамп 2017. повукао.

Према годишњем индексу једног сиднејског института који мери утицај земаља на економске односе, према војним капацитетима и партнерима, САД је и даље укупно гледано најмоћнија сила у Азији, али је ове године изгубила примат главног економског партнера, јер је то сада Кина.


Коментари11
60f23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

čitajmo više
U stranoj štampi sreću se tekstovi o tome kako je i Srbija upala u dužničku zamku Kine. Pa nije neko valjda mislio da je Kina neki dobroćudni džin koji to sve radi iz svoje dobrote? Naši mediji, naravno, još nisu spremni za to i pitanje je kada će, i da li će uopšte biti.
Dusan T
Ovo ce biti uzitak gledati. Sada ni demokrate, ako se u skorije vreme dokopaju predsednicke funkcije, vise ne mogu da zaustave ovaj hladni/trgovinski rat. SAD i Kina su otvoreni neprijatelji. SAD su na kolenima, jos uvek se koprcaju, a vrat ce im konacno slomiti ili kraj petro dolara, ili kraj fosilnih goriva. Uglavnom, vec se nazire. Na sve sto traze treba samo klimati glavom, a nista izvrsavati.
Dusan
Kina je 10 puta vise zavisna od uvoza fosilnih goriva u odnosu na SAD.
Препоручујем 6
Vlada
A ta Amerika daje lovu na poklon, pa se ne treba plašiti dužničkog ropstva...
Душан Поповић
''Катализатор приватних улагања'', ал' су га сковали, свака им част! Другим речима, САД се неће супротставити кинеском утицају директним инвестицијама у инфраструктурне пројекте, већ ће шта? наговарати, подговарати и убеђивати друге да улажу паре, координираће јапанским новцем, како и где јапанци да инвестирају. САД се копрца и само одлаже неминовно, грцају у дуговима, отуда и тај ''катализатор'' јер немају своја средства за улагање.
Darbo
@ Ana. Mustafa Aga živi u Americi tako da malo tolerancije ne bi škodilo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља