четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:50

Био једном социјализам

Аутор: Ђорђе Телебакчетвртак, 07.11.2019. у 18:00
(М. Каличанин)

Гледах, ономад, у париском биоскопу најновији филм режисера Кенa Лоуча „Жао нам је што смо вас пропустили” (Sorry We Missed You) Након пројекције филма у сали – гробна тишина. Сигурно зарад жестоке поруке филма просто сам се залепио за не баш удобну плишану фотељу и не мрдам. Одјавна шпица глумаца у филму лено клизи филмским платном, а светло у сали је већ упаљено. Али, нико да устане из фотеље. Тајац. Мук. А како и ja да устанеш кад је радња филма о томе како капитализам бездушно експлоатише енглеског човека, како му трули свакодневни живот и натенане му уништава породицу.

Рад без икаквог радног уговора. Што ће рећи, само огромне радне обавезе, а без икаквих елементарних права. Немаш, ето, право ни да будеш болестан. У противном, изгубићеш и то јада од посла којег имаш.

Прошле су деценије откако је капитализам мучки и у „сачекуши” упуцао социјализам. Убио га је из аутоматске пушке са пригушивачем. Дакле, није се чуло ништа. Само се социјализам стропоштао и –издахнуо. Не знам када је капитализам тачно донео одлуку да се обрачуна за остацима социјалистичког друштва. Оно што знам јесте да је најприје дошао главе социјализму у Русији, а онда је стигао ред и на нас.

Није уопште далеко од памети да се иза свега што се десило тој несретној земљи Југославији налази  управо он – капитализам. Он, који је у сталној потрази и хајци за земљама јефтиних руку. Капитализам који је спреман да издашно финансира ратове свугде и у свакој земљи у којој намирише велики профит. Некадашњу СФРЈ, својевремено поштовану и уважавану земљу у свету, распарчао је немилосрдно направивши од њених малецких република самосталне државе које су душу дале за експлоатисање.

Није уопште далеко од памети да се иза свега што се десило тој несретној земљи Југославији налази  управо он – капитализам. Он. који је у сталној потрази и хајци за земљама јефтиних руку

Ових дана сведоци смо праве правцате утрке да се „Фолксваген” одлучи да у некој од земаља бивше Југославије направи своју нову фабрику. Србија је у тој бици за „Фолксваген”  изненада добила конкурента у Хрватској. А Хрватска, наравно, нуди оно што Србија није кадра. Нуди луку на Јадрану која би „Фолксвагену” омогућила брзи  и лакши транспорт аутомобила и аутомобилских делова.

Оно што Хрватска не може понудити и у чему видно заостаје за Србијом јесте – цена радне снаге. Не вјерујемо да ће радник у Хрватској, која је уз то и чланица Европске уније, пристати да цео месец диринчи у „Фолксвагеновој” творници за 300–400 евра. Јер, у Хрватској просечна нето плата износи 838 евра. Ко би онда радио у тој фабрици ? За ова радна места највјероватније би се јавили искусни радници из бивше „Заставе”, то јест из Србије, а по оној да је боље и сигурних триста и још нешто евра, него васцели дан седити код куће, бламирајући се пред сопственом децом која виде да им отац не ради.

На конкурсе „Фолксвагена” у Хрватској јавила би се и радна снага из БиХ, будући да и она вапи за каквим-таквим послом да се преживи. Међутим, и БиХ се упустила у трку да добије овај „посао столећа”. Послала је и писмо њемачким званичницима са својом понудом. Још нам је у свежем сећању да су из погона ТАС-а у Вогошћи, код Сарајева, излазиле популарне „бубе”,, „голфови”, „џете”. Дакле, конкуришемо с понудом једни другима, а капитализам ништа друго и не чека, увек спреман да максимално искористи и злоупотреби тај вапај за послом немоћног и обезвређеног човека –  „« да преживи”.

Само нам нешто није јасно. Да ли би (и на који начин ?) сефови немачког „Фолксвагена ” успели да остваре онај познати квалитет њихових возила плацајући раднике тако мизерно? „Фијат 500 Л” био би знатно квалитетнији када бисмо били боље плаћени, изјавише ових дана за медије радници са фабричке траке у Крагујевцу.

Како год окренеш, све се на крају сведе на ону познату „колико пара, толико музике”.

Професор социологије и дипломирани журналиста

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 


Коментари45
19b18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danica
Ne slažem se sa ovim gospodinom. Socijalizam se sam urušio i nije to za njega učinio kapitalizam. "Od svakoga prema sposobnostima, svakome prema radu ...ili potrebama?" To je tako perfidna teorija, a praksa NULA. To je najgore moguće uređenje za svaku državu, jer proizvodi faraone i sirotinju. Bez obzira što i kapitalizam ima svojim mana i očigledno je raslojavanje u tim društvima, ali u njima se može živeti život dostojan čoveka i to je ono što je bitno.
tja
Steta sto ga nema. Ja sam nesposoban a bas sam ocekivao da ce mi dati Ferari jer mi je jako potreban.
Препоручујем 2
Раде Ковачевић
danica@Пропао је назови социјализам,а наведени апстрактни принципи расподеле као тобожњи разлог урушавања социјализма никада и нигде нису били примењени,јер је у стварности постојала државно-партијска спрега која је утврђивала и меру рада и зараде,као и произвођачка маса која је била пуки извршилац без изборног права на штрајк!Самоуправни модел био је намерно пројектован да буде неделатан, како би омогућио арбитрарно владање политичкој елити без њене одговорности пред друштвом за лоше резултате!
Препоручујем 6
Леон Давидович
Често сам знао рећи да су права која су остварили радницу у капитализму пре свега у западној Европи били првенстзвено заслуга постојања социјализма и да је више привилегија њима донео него радницима у социјализму. Разлог је био стални страх од побуне радника. Капитализам је од настанка комунистичке идеологије највише мрзео комунистичку идеологију, могли су имати разумевање и за фашизам (и данас исламски тероризам) јер им не траже укидање власништва, али не и за комунизам који тражи укидање.
Evroslav
Bravo, ciljaš u zenicu! Da dodamo, u ovom nehumanom kapitalizmu nam se neprestano proklamuje ravnopravnost, ali u čemu? U onom što se ne jede i od čega se ne živi. Slobodarskom narodu je potrebna ravnopravnost ali u kapitalu. Večan spomen svim našim stradalnicima Golootočkog logora! Živela sloboda od medija i od demokratije!
Препоручујем 5
Miloš
Socijalizam je propala stvar koja tinja u glavama nerazbuđenih. Kapitalizam je realnost. A kad smo kod socijalizma zapitajte se što su ljudi na Zapadu osetljivi na socijalnu pravdu. Mislite da je to zbog nedostatka humanosti ili čega već? Ne.
Раде Ковачевић
Покашајмо да закључимо: Пропали су само одређени пројекти социјализма (који су постојали само номиналано), као облици преласка из једног начина производње у други, као покушаји изградње новог друштва, али нису пропале идеје еманципације друштва и људи као појединаца! Професор са Калифорнијског универзитета Исак Адижес указује: „ Требало би да од капитализма узмемо оно што је најбоље у њему - тржиште, а од социјализма оно што је најбоље у њему - партиципација запослених у својини и управљању"!
nikola andric
Kako se moze pripisivati politicarima moc drustvenog uredjenja drzave? Na zapadu vazi privatno pravo pa su , shodno tome, preduzetnici i preduzeca privatna (pravna) lica. Preduzeca proizvode takozvane ''viskove vrednosti'' a ne drzave. Drzava zivi od poreza koje placaju gradjani. Politicari isto tako ne proizvode nista nego zive od plata koje se placaju od poreskih doprinosa. Kod takozvanih ''socijalnih drzava'' poreski sistem sa progresivnim tarifama moze da smanji nejednakost gradjana.
Profit i dohodak
Preduzeća u državnom vlasništvu u SFRJ nisu ostvarivala "profit" nego "dohodak", što je razlika kao "nebo i zemlja"! Profit ide u džep privatnom vlasniku a dohodak se stavlja u funkciju zaposlenih i društva u celini. Iz dohodka su nastale sve beneficije koje su imali radnici (plaćeni prekovremeni rad, rad nedeljom i praznikom, beneficirani staž, rad pod otežanim uslovima, štetnost po zdravlje, lečenje, školovanje, topli obrok radnička odmarališta...). Socijalizmu nije bio cilj trka za "profitom"
Препоручујем 1
Леон Давидович
Marksistička ideologija je govorila o vlasnicima sredstava za proizvodnju, a u kapitalizmu su vlasnici kapitalisti i ko će onda ostvarvati profit nego njihova preduzeća ( Ali marksisti su lepo opisali kako uvek ne uspeju ostvariti profit već isto tako i bankrotiraju što često zavisi od ćudi tržišta i drugih razloga) . Socijalizam se zasnivao na državnom (ili tzv društvenom) vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju pa onda preduzeća u državnom vlasništvu ostvaruju taj profit .
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља