четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:52
60. СОЛУН

Референтна тачка светске авангарде

Радовановићев филм о Душану Макавејеву задржао гледаоце у дугом разговору
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 07.11.2019. у 22:00
Горан Радовановић у Солуну (Фото: прес служба 60. Солунског фестивала)

Солун – У пуној дворани „Македоникон” у Солуну одржана је балканска премијера дугометражног документарно-играног филма „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића којој су, осим аутора, присуствовали и продуценти Јесенка Јаснигер и Предраг Пеца Јаковљевић, као и монтажерка Маја Кокић.

У дворани, она фина тишина сведочила је о пуној пажњи грчких гледалаца који су филм и његовог аутора наградили дугим и срдачним аплаузом. Само тренутак касније микрофон је почео да шета из руке у руку. Солунска публика је позната по томе да воли и познаје филм, да пуни све фестивалске дворане и да је увек добро наоружана питањима за филмске ауторе и протагонисте. Под „канонадом” питања и опсервација о филму нашао се синоћ и Горан Радовановић. Гледаоце је интересовало и много тога у вези са Радовановићевим филмским јунаком – Душаном Макавејевим, чија се ретроспектива управо догађа на 60. Солунском фестивалу.

Да ли је Душан Макавејев до краја остао комуниста? Колико је његов филм „W.R. Мистерије организма” био пресудан да постане дисидент и напусти земљу? Како је Радовановићу пошло за руком да од архивских аудио-снимака развије тако комплексан филм? Колико је било тешко суочити се са одласком Макавејева, Милене Дравић и још неколико протагониста филма још док он није био сасвим готов? И питања су се ређала једно за другим, а вече се претворило у искрену љубавну причу између гледалаца и Горана Радовановића и његовог филма.

Димитрис Керкинос о својим мотивима да организује ретроспективу заоставштине легендарног југословенског и српског редитеља

Заслужан за приказивање Радовановићевог филма, али и организацију и реализацију комплетне ретроспективе филмова Душана Макавејева на јубиларном, 60. Солунском фестивалу је Димитрис Керкинос, дугогодишњи челник програма „Балкански преглед”. Он је дуго покушавао да Макавејева доведе у Солун пред грчку публику, али нажалост у томе није успевао. О својој љубави према његовом стваралаштву и снажном мотиву да солунској верној публици приреди сусрет са његовим филмовима, Керкинос је за „Политику” рекао:

– Још средином седамдесетих година, као дечак видео сам филм „Sweet Mouvie” Душана Макавејева. Иако га тада нисам много разумео био сам импресиониран његовом карактеристичношћу и синематским искуством. Са нечим што до тада нисам доживео. Сећам се да је публика била узнемирена, многи су били шокирани, неки и веома љути те су напуштали биоскопску дворану. За мене је све то било стимулативно и значило је откривање моћи кинематографије. Моћи филма да створи тако снажну емоцију у публици. Све је то заиста оставило велики траг у мени.

Димитрис Керкинос, челник програма „Балкански преглед”

Керкинос је навео да је у свим наредним годинама које су следиле приљежно пратио стваралаштво Макавејева и да је у различитим приликама упознао и његове најраније радове: „Човек није птица” (1965), „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ” (1967), „Невиност без заштите” (1968), те да је имао прилику да га слуша и упозна на једном од издања Сарајево филм фестивала.

– Дивио сам се јасноћи његовог размишљања у живим разговорима са публиком и новинарима, а као фестивалски програмер покушавао сам неколико пута да му приредим почаст у Солуну, али ми то због разних препрека никако није успевало. После вести о Душановој смрти, учинило ми се природним да покушам још једном и да му бар постхумно одамо почаст какву он и његово дело, његова свеукупна заоставштина заслужује, казао је Керкинос.

Челник „Балканског прегледа” за „Политику” је нагласио и да су сада све препреке биле превазиђене пре свега захваљујући Бојани Макавејев, Душановој супрузи и једној пољској колегиници.

– Макавејев је био најпознатији редитељ у Грчкој и у региону и његов рад је овде био веома познат и цењен међу филмофилима. Приређивањем његове ретроспективе на Солунском фестивалу ми не одајемо само почаст његовом лику и делу, већ пружамо прилику млађим генерацијама да открију његове филмове који су били референтна тачка светске кинематографске авангарде. Душанови филмови су модернистички и иновативни, слободни и ослобађајући. Рађени су са хитношћу и референтношћу који су нам још потребни. Можда данас чак и више – изјавио је за „Политику” Керкинос...


Коментари1
34819
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Kada je Makajevej bio na vrhu profesionalne slave nekoga dovede u Australiju . Sreo sam ga u njegobvoj hotelskoj sobi da mu prestavim projekat filma iz zivota ovdasnjih Aborizana. Nije slusao ono sto pricam pa sam zavrsio recima : " Da drevni Aborizani nisu pronasli vatru - mi bi svi jos uvek ziveli na drvecu ". Izgledao je nezainteresovan bez da shvati o cemu govorim.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља