У Србији се годишње малигне болести региструју код 36.000 људи, док  22.000 особа изгуби битку са болешћу. Због тога ће здравствене власти још више промовисати скрининг програме, захваљујући којима се болест може открити у зачетку, када је излечење могуће у високом проценту. Министар здравља др Златибор Лончар изнео је јуче податак да је на превентивним прегледима, које организују једном месечно, откривен малигнинтет код око 9.000 особа и да су они одмах започели лечење.

И док се пацијенти питају да ли се у Србији оболели од карцинома лече на исти начин као у развијеним земљама онколози су сагласни да само веће улагање у здравство значи боље лечење.

– Наследили смо систем који је био у распаду, у коме су болесни умирали чекајући на зрачење а у терапију годинама нису увођени нови лекови – што значи да је немогуће очекивати да се преко ноћи систем промени. Али, доста тога смо урадили. Ми смо једина земља где пацијенти иду бесплатно на лечење „икс” и „гама” ножем. За следећу годину предвиђамо увођење нових лекова о трошку државе, само чекамо да стручне комисије одреде који ће то лекови бити. Наш циљ је да се приближимо најразвијенијим земљама и нећемо одустати – истакао је др Лончар на 56. Канцелорошкој недељи Српског лекарског друштва у Београду.

Проф. др Вицко Ференц, државни секретар Министарства здравља,

сматра да се овде грађани великим делом лече исто као у богатијим земљама, као и да, можда, постоје неке разлике у примени иновативних лекова.

– У неким аспектима лечења имамо боље терапије од појединих европских земаља. Надам се да ће се нове терапије убрзаније уводити, да ћемо направити одговарајући правилник и  то систематски решити. Здравство је таква област да никада не можемо сести и рећи: „Ето, сада смо све урадили”. Терапије напредују, па за шест година застари оно што је некада давано. Проблем је што су неки лекови доста поскупели и са хиљаду отишли на 100.000 евра. Мање државе у развоју, где спадамо и ми, не могу да купе све лекове већ морају да направе неку селекцију. Чињеница је да смо све старија нација и да ће оптерећење малигним болестима бити све веће, па морамо подићи ефикасност и продуктивност нашег система како бисмо са постојећим средствима која су нам на располагању дамо више – додао је др Ференц.

У последњих неколико година начињен је значајан прогрес у српској онкологији који превазилази оно што је урађено у претходних неколико деценија, сматра професор др Радан Џодић, председник канцеролошке недеље.

– У малој земљи као што је Србија најважније је радити на томе да се смањи смртност од малигних болести, јер наша држава заузима високо место по броју умрлих – рекао је др Џодић.

Онколог др Владимир Ковчин подсећа да данас, у време модерних технологија, није тешко доћи до актуелних информација јер је савремена литература о новим препорукама за лечење малигнитета доступна на интернету. Међутим, у Србији је проблем доступност нових технологија и иновативних лекова. Ковчин истиче за „Политику” да наша држава каска неколико година за богатијим земљама када је реч о лечењу карцинома, као и да је то последица малог издвајања за здравство.

– Свакодневно сусрећем људе који иду у иностранство на лечење, за шта издвајају велике своте новца. Мислим да у погледу лечења малигних болести још дуго нећемо бити на европском нивоу, а камоли на америчком. Добро је што је пацијентима омогућено да се и у државним и у приватним установама укључе у клиничке студије, јер на тај начин могу доћи до најбољих светских терапија. Битно је да се распитају како могу бесплатно да се укључе у њих – сматра др Ковчин.

А др Златибор Лончар подсећа да су подаци о оболевању у Србији неумољиви: један од пет мушкараца сваки дан оболи од карцинома и једна од шест жена. Такође, од ове болести свакодневно премине један од осам оболелих мушкараца и једна од 11 оболелих жена.

Радна књижица за још 100 лекара

Министар здравља др Златибор Лончар најавио је да ће у децембру бити запошљавања у здравству – у радни однос биће примљени најбољи дипломци медицине и матуранти средњих медицинских школа. Очекује се да радну књижицу добије око 100 лекара. Лончар је подсетио да је ове године посао у здравству добило око 2.000 медицинских радника.