Он је још 2013. године против више банака у Хрватској донео пресуду по колективној тужби Удружења „Франак”, која се односила на ништавост валутне клаузуле и једнострано мењање каматних стопа у случају кредита индексираних у швајцарском франку. Годинама је ова пресуда оспоравана, око ње су се „ломили” судови, мењали је и укидали, да би се на крају испоставило да је она једина у складу са правом и правдом. Тек када је и Европски суд правде заузео исто становиште видело се колико је био далековид, независан и суштински професионалан.

– Случај „франак” је тежак првенствено дужницима, са којима саосећам, али ова пресуда није резултат сентимента или социјалне обазривости, него представља примену права над утврђеним чињеницама – каже за „Политику” Радован Добронић, судија Трговачког суда у Загребу на основу чије пресуде су банке у Хрватској изгубиле спор, а проблеми 125.000 дужника коначно решени.

Шта је у случају кредита индексираних у швајцарском франку било кључно да донесете овакву пресуду?

Мој главни циљ био је исправљање крупних и бројних аномалија у пословању банака, јер не треба заборавити да су још на почетку спора банке, без икаквог устручавања, јавно говориле да је валутна клаузула „темељ система у који се не сме задирати”, у којем ни суд не може интервенисати. Банке су, дакле, тврдиле да постоји део уговора (валутна клаузула) о којем суд не сме одлучивати, што је у почетку пролазило без икаквих реакција шире и стручне јавности,

Имали сте велики интегритет и пре доношења ове пресуде, како је сада када је и Европски суд правде заузео исти став?

Приватно сам пре свега био изненађен реакцијама грађана после објављене пресуде, јер као да нису веровали да је могуће донети пресуду која неће бити у корист банака. Задовољан сам ако сам успео да им макар делом вратим поверење у судове. Претпостављао сам да ће питање валутне клаузуле бити тврд орах, али ипак нисам очекивао да ће то потрајати толико дуго, с обзиром на то да је прошло шест година од када је колективна пресуда објављена. Добро је и то што видим да је пресуда оставила трага у свести људи, који више не пристају на уговарање кредита уз примену валутне клаузуле.

Оставила је сигурно трага и на банке, како су реаговале?

Надам се да је сада промењен став институција ЕУ у односу на Хрватску и на шири простор региона, као и појединих земаља из којих долазе ове стране банке. Ми, у ствари, имамо више знања и искуства с валутном клаузулом него већина земаља Европе, како практичног (масовно незаконито уговарање валутне клаузуле везане за немачке марке у периоду социјализма), тако и теоретског, тако да није необично што смо у овоме претекли већи део Европе. Међутим, то истовремено показује да још много шта морамо променити у пракси како бисмо дошли до начина свакодневног живота и пословања какав је уобичајен у већини земаља ЕУ.

Нижестепени судови често чекају мишљење виших инстанци, позивају се на европско право, а показали сте да може и другачије. Може ли пресуда Трговачког суда у Загребу да послужи као пример вашим колегама да покажу више храбрости у свом послу?

Тачно је да се данас добар део мојих колега, првостепених судија, у раду ослања на становиште виших судова, за шта постоји већи број техничких разлога, али и један суштински. У начелу је врло битно да судски поступак који резултира пресудом буде предвидљив и уједначен. Управо та предвидљивост доприноси правној сигурности коју сваки правни поредак мора да испуни. Дакле, исте или битно сличне ситуације требало би пресуђивати на мање-више исти или сличан начин. Сваки систем има неке своје устаљене обрасце поступања и увек постоји оправдана тенденција да се што више предмета решава на овај начин.

Такво поступање је могуће у стабилним земљама са устаљеним прописима. Да ли је примењиво и на нас?

Са оваквим променама, којима смо изложени у протеклих тридесетак година, од укидања друштвеног власништва, промене укупног државног система и вредности, поступање према неким устаљеним обрасцима има све мање смисла. Постаје и технички теже, јер се промене дешавају и кроз доношење великог броја закона и осталих прописа. У таквој ситуацији, поједностављено, виши судови, па и врховни судови, нису ништа „паметнији” нити искуснији од првостепених. Првостепени судови су добили на важности више него раније. Сада је време у којем би требало створити нове обрасце судског поступања и закључивања у којем првостепени судови могу имати готово једнако значајну улогу као и судови вишег ранга, поготово код питања која се појављују први пут у пракси.

Да ли се то показало и у случају „франак”?

Увек је добро и пожељно да судска пракса буде јединствена, али се у случају „франак” испоставило да првостепени судови немају на шта да се позову. Отвара се простор првостепеним судовима да сами утичу на формирање новог становишта и судске праксе. Овим начелом сам се и ја водио, како у овој пресуди за кредите у швајцарским францима, тако и појединим другим пресудама које јавности нису толико познате.

Да ли је током овог суђења било икаквих притисака на вас или на суд да донесете другачију одлуку?

Не, није било притисака, напротив, имао сам релативно нормалну ситуацију и технички сам током поступка добио потребну подршку. То можда делује изненађујуће с обзиром на велике интересе странака у том предмету, али мислим да су банке током поступка биле уверене да колективна тужба нема шанси за успех. Сматрале су да, ако виши судови нису у претходном периоду ништа негативно рекли о питању примене валутне клаузуле, онда неће ни овог пута. Међутим, банке су занемариле, а очито нису ни знале, да сам ја већ неколико пута пре овог колективног процеса, у трговачким парницама, прогласио такозвану једнострану валутну клаузулу ништавом, док сам о једностраној промени каматних стопа заузео став у једној пресуди донетој знатно раније, пре 2000. године.

Банке су потцениле улогу првостепених судија?

И значај и улогу. Рад првостепених судија представља темељ и нема никаквог разлога да они не доносе пресуде у потпуности према свом аргументованом ставу, не чекајући становишта виших судова. Нарочито кад је реч о решавању питања која се пред судом појављују први пут.

У ЕУ се нису срели са валутном клаузулом

Сигуран сам да се већина грађана земаља ЕУ никада није срела са појмом валутне клаузуле. Мислим да ће доћи до даљег развоја регулативе и судске праксе на овом подручју, а добро је што је управо због бројних проблема које су створиле банке оваквим начином пословања дошло до новог и снажног развоја потрошачког права на нивоу Европске уније. Иначе, проблем законитости уговарања валутне клаузуле није нов. У Аустралији су га кроз више одлука њихових највиших судова решили пре више од 30 година, али чини се да је то у међувремену пало у заборав.