Од нашег специјалног извештача
Темишвар – Са нафтних и гасних поља у Србији, одакле црпе домаћу нафту и гас, „Нафтна индустрија Србије”, ћерка фирме „Гаспромњефт”, проширила се и на налазишта црног злата и плавог горива и у Румунији. „НИС петрол Румунија”, зависно друштво НИС-а, средином 2019. године завршио је изградњу два површинска инфраструктурна објекта на локацијама Теремија и Жомбољ, са којих је започео експерименталну производњу сирове нафте, али и гаса који се претвара у електричну енергију путем гас генератора.

Прве три испоруке сирове нафте са налазишта Теремија већ су стигле на даље испитивање и прераду у рафинерији Панчево. Вања Алексић, генерални директор „НИС петрола” у Румунији, каже да је реч о лакој нафти доброг квалитета. Али то није све, јер се на пољу Жомбољ црпи и гас од којег се производи електрична енергија. Тако добијена струја продаје се на румунском тржишту. Поред тога, струја из когенерације НИС-а у Србији продаје се још на домаћем тржишту, потом у Мађарској и Словенији. Обим уговорене трговине електричном енергијом за 2018. годину износио је 1,25 терават-часова.

– НИС ради у Румунији последњих осам година и то на пословима истраживања и производње нафте и гаса, промета нафтних деривата и трговине електричном енергијом. Укупна улагања у Румунији до сада износе 110 милиона евра. У овом часу „НИС петрол” има шест лиценци за истраживање, а 3Д сеизмичка испитивања обављена су на површини већој од 800 квадратних километара. Избушено је шест истражних бушотина, испитано још четири и обављен ремонт. Рудна рента се редовно плаћа и она у Румунији износи од седам до 12 одсто. Кад је реч о промету и дистрибуцији нафтних деривата, у складу са усвојеним плановима, НИС је започео изградњу новог малопродајног објекта у Букурешту под брендом „Гаспром”, који ће бити завршен средином децембра 2019. Нови објекти треба да потврде потенцијал за даљи развој малопродајне мреже. Узимајући у обзир постигнуте резултате, НИС наставља са истражним радовима и проналажењем нових могућности за повећање ресурсне базе и ширење малопродајне мреже – каже Алексић.

Истиче да је у Румунији неупоредиво већа потрошња евродизела – око 74 одсто (бензин 26 одсто), док је продаја течног нафтног гаса и биодизела мала. Течни нафтни гас троши тек три одсто возача.

На питање како је могуће да је потрошња евродизела толика када ЕУ, чија је Румунија чланица, стално апелује на смањење броја возила с дизел-моторима, Илеана Балтату, заменик генералног директора „НИС петрола” за промет и дистрибуцију, каже да ће од наредне године у Румунији бити уведено плаћање такса од 125 евра годишње како би се дестимулисали они који возе дизелаше. Постоји могућност да се ове таксе наплаћују и дневно и месечно, с истим циљем – да се смањи емисија штетних гасова.

– Свакој од земаља чланица ЕУ остављено је време којим темпом да испуни прописане захтеве за биогоривом до 2025. године. Осим тога, на овом тржишту су присутна и хибридна возила, али и електрични аутомобили. Упркос свему томе, истраживања показују да ће и наредне године учешће евродизела бити много веће од других деривата. Иначе, држава у Румунији по сваком литру горива наплаћује акцизе од 48 до 52 одсто – каже Илеана Балтату.