петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:02

Слобода изражавања мишљења

Аутор: Владимир Првуловићчетвртак, 14.11.2019. у 18:00

Једно од темељних људских права демократског уређења јесте слобода говора, односно изражавања мишљења. О томе су писали бројни европски и ини политички филозофи. Амерички уставописци су то зацртали у Уставу комонвелта Пенсилваније од 28. 9.1776. године: „Људи имају права на слободу говора и писања и објављивања својих осећања, стога слободу штампе не треба ограничавати”. У Уставу Вирџиније исте 1776, пише: „Слобода штампе је један од великих бедема слободе коју може ограничити једино деспотска власт”. Касније, у Уставу САД из 1791, Први амандман, који се односи на слободу говора и слободу штампе одређује „Конгрес не може доносити никакав закон о установљењу државне религије, као ни закон који забрањује слободно исповедање вере, а ни закон који ограничава слободу говора или штампе или права народа на мирне зборове и на упућивање петиција влади за исправљање неправди”.

Да ли је ово право без икаквих ограничења, чак и када представља изражавање мржње или глупости? Американци тврде да јесте, да се може ограничити једино ако директно подстиче на насиље. Велике су дискусије да ли слобода изражавања мишљења значи и дозвољену слободу изражавања и подстицања мржње. Да ли је то уједно и право на изражавање глупости којом затрпавате оне што су у своја мишљења инвестирали дугодишње учење, образовање, консултовање томова књига, критичност према сопственом мишљењу којег вишеструко проверавају, утемељују и ојачавају познавањем историје мисли разних аутора, држава и цивилизација? Да ли слобода изражавања, како тумаче неки аналитичари у модерној Америци, значи чак и слободу ношења оружја. Други амандман Устава САД гласи: „Пошто је добро организована земаљска одбрана потребна за безбедност слободне државе, не сме се кршити право народа да држи и носи оружје”. Према одлуци Врховног суда САД, чији је основни задатак тумачење Устава (гласањем 5 према 4), од 29. 6.2010: „Други амандман Устава САД не дозвољава властима да значајно ограниче права грађана да држе и носе оружје”. Значи слободу куповине, ношења и коришћења оружја, од којег, у тренуцима мрачне свести власника оружја (купује се, скоро као жвакаћа гума), страдају недужни људи и још страшније невина деца?

Да ли слобода изражавања треба да значи јавно публиковање произвољних тврдњи или површних сазнања о кључним друштвеним питањима? Да ли се слободом изражавања може сматрати, када се у нашем озбиљном гласилу прочита тврдња, изречена поводом осам векова аутокефалности СПЦ, као што је ова: „Српска православна црква, односно њени поглавари, уназад тридесет година, од почетка ратова у бившој Југославији, били су на страни злочина. Почев од патријарха Павла, за којег је то увелико забрањено рећи, па до Иринеја. Али и многих других, који се у црквеној хијерархији налазе испод њих”!? Може ли ова тврдња да изазове мржњу, па чак и насиље? Може ли се допустити да се, у форми слободног мишљења, овако утиче на припаднике других вероисповести, на атеисте, на недовољно образоване, а острашћене, који су обично и најагресивнији. Да им то буде основа за опредељивање и деловање? Где је у процесу слободног изражавања таквих и сличних мишљења уредничка рука искусног новинара?

У данашње време, када се жури у површном сазнавању порекла и природе друштвених појава, када је основа сазнања – интернет комуникација у којој млади људи не дижу главу од пријемника, на улици, у превозу, у кући, у кревету, право темељито знање није „у тренду”. Треба брзо доћи до танких и непотпуних информација о свему и, на бази тих недовољних знања, бити што агресивнији у коришћењу слободе изражавања. У јавним гласилима, а посебно у таблоидима и друштвеним мрежама, загушени смо писанијама таквих активиста, заправо игнораната, који својим коментарима оспоравају тврдње темељитих аутора чланака, колумни, коментара или књига. Притом, они не користе право, а нису ни у стању да, као вид слободе изражавања, напишу и објаве текст којим оспоравају за њих спорне тврдње, већ својим „сокоћалима” шаљу глупаве коментаре, на које озбиљан аутор нема жеље да реагује.

Слажемо се, дакле, да је слобода изражавања свето право демократских друштава. Требало би да се подразумева да то буде одговорно и утемељено мишљење некога ко има знања и способности да изрази став или ставове у интересу друштва, демократије и слободе. Ако то није случај, онда је та слобода често карикатуралан вид доминације глупости у модерном и ужурбаном друштву.
Аутор је редовни професор универзитета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари6
8dc56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cogito ergo sum
Misljenje je, kao umni proizvod coveka, ograniceno uticajem okoline, znanjem, sposobnoscu rasudjivanja, itd, a to sve uslovljava i nacin njegovog iznosenja. Sloboda govora i iskreno izrazavanje misljenja su blagoslov. Kako bismo inace znali sta ko misli i kako da se prema tome postavimo. Predmetni citat je misljenje, ali kako se autor nije ogradio moze se smatrati tvrdnjom a tvrditi nesto neistinito je laz. U lazi su kratke noge ali ona uglavnom dospe do onih kratke pameti. Uvek bilo i bice.
Desko
Sloboda govora i javnog istupanja je temeljno ljudsko pravo koje ne može biti ograničeno. Čak i kada se u ostvarivanju tog prava "zatrpava glupostima" kako kaže autor, moderna društva obrazuju svoje građane u dovoljnoj meri da prepoznaju neistine i "gluposti", te da sami građani mogu da izgrade i brane svoj stav. To je suštinska brana lažima i proizvoljnostima, a ne grupa univerzitetskih profesora koja će na osnovu "godina učenja i konsultovanja literature" cenzurisati tuđe mišljenje. Svedoci smo da su i univerzitetski profesori često sami izvor neverovatnih "gluposti", uključujući i predlog za bord profesora koji će cenzurisati slobodu govora. Zna se gde to vodi.
Боба
Да тестирамо слободу говора. Да ли је "Мали Шенген" прикривање "Велике Албаније"? Ако није чему цензура?
nikola andric
U svakom drustvu postoje socijalna pravila ponasanja koja se uce na isti nacin i istovremeno sa jezikom. Moze se reci da se ljudi ''programiraju'' na taj nacin. Zbog toga nam nasa pravila ponasanja izgledaju ''normalno'' a tudja ''nenormalno''. Iluzija multikulturnog drustva je bazirana na pretpostavki da se ljudi kursevima od godinu dana mogu asimilirati ucenjem pravila ponasanja zemlje gostoprimca. Za , recimo, Muslimane je sekularna drzava nemoguca posto su njihove norme bazirane na religiji.
DAN
Nikola, i u Evropi su norme bile bazirane na religiji, od antike pa preko hrišćanstva ali su uspešno razdvojene crkva i država tokom 18. i 19. veka. Kod drugih nije bilo tako , uglavnom tamo gde se zadržao plemenski sistem. Tu su i zadržane "norme" kao obrezivanje devojčica, maloletnički brakovi i nasilje u porodici !
Препоручујем 3
EvGenije
Na sva pitanja autora iznesena u tekstu, samo je jedan moguć odgovor: DA, sloboda govora i mišljenja obuhvata sve to. Sloboda govora i mišljenja mora biti neprikosnovena i potpuna inače nije sloboda. Svi ti "govori mržnje" su običan preimenovani verbalni delikt. Vaš stav da je validno samo "odgovorno i utemeljeno mišljenje nekoga ko ima znanja i sposobnosti da izrazi stav ili stavove u interesu društva, demokratije i slobode" je običan elitizam koji u društvo uvodi arbitrarnost i nejednakost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља