Оно што је у игри на овим изборима нису политички програми, већ да ли ћемо уопште имати владу, поручио је шпански премијер пред данашње парламентарне изборе, који се одржавају четврти пут за четири године.
Иако је Педро Санчез (47) позвао грађане да гласају за његову Социјалистичку радничку партију Шпаније као за једину странку која може да формира владу, анкете показују да не треба очекивати да формирање владе буде много лакше него што је био случај после избора у априлу. Према истраживањима јавног мњења, социјалисти ће освојити највише гласова, али не и апсолутну већину, и чак ће изгубити неколико мандата. Санчез је и на прошлим изборима био најјачи, али како није хтео коалиционе партнере и пошто нико није хтео да подржи његов мањински кабинет, Шпанија већ шест и по месеци има само техничку владу. Према оцени дневника „Мундо”, велики су изгледи да тако остане и после данашњих избора.
Као и у априлу, друга највећа парламентарна странка требало би да буде традиционални ривал социјалиста – конзервативна Народна партија. За разлику од прошлих избора, екстремно десничарска странка Вокс требало би да избије на треће место. Био би то велики успех за радикалне десничаре, који су први пут ушли у скупштину на априлским изборима захваљујући тврдим негативним ставовима према каталонским сецесионистима и имигрантима. Обећали су и да ће забранити абортус и истополне бракове и укинути законе против насиља над женама. Као четврти треба да заврши крајње левичарски Подемос (тачније, коалиција око Подемоса – Унидас Подемос), а као пети Сијудаданос (Грађани), странка која се пробила као изричити противник сепаратистичког покрета у Каталонији и партија наклоњена бизнисменима, мада социјално либерална.
Воксова популарност утицала је на вођу народњака Пабла Касада (38) и лидера Сијудаданоса Алберта Риверу (40) да заузму још ригидније ставове према усељеницима и каталонском питању. Касадо је обећао да ће тражити измену европске политике отворених граница, а Ривера да ће трајно укинути аутономију Каталоније и свргнути с власти тамошњег покрајинског премијера. И народњаци и Грађани су подржали Воксов предлог и пре неколико дана у градској мадридској скупштини гласали за забрану индепендистичких странака. У акцији својих политичких противника Санчез види „опасан реакционаризам”, па је за Радио Кадена сер најавио да ће можда од Уставног суда затражити да се изјасни о Воксовој „недемократској” иницијативи (мада је она симболична).
И поред тога што привредни раст успорава, па Шпанија има један од највећих дефицита и другу највећу незапосленост (после Грчке) у Европској унији, главна тема у кампањи није била економија, већ Каталонија. Сепаратистички покрет је између априлских и ових избора добио нови подстицај. Прошлог месеца су некадашњи каталонски званичници, који су пре две године организовали референдум о независности, осуђени на тешке затворске казне (од девет до 13 година). Плебисцит је организован у време док је на националном нивоу владала Народна странка, која је уклонила администрацију тадашњег регионалног премијера Карлеса Пуђдемона и одбила преговоре и са новом, такође сецесионистичком покрајинском администрацијом. Дошавши на власт прошле године, Санчез је, и поред тога што се противи референдуму о независности, почео да разговара са Барселоном, па га је Касадо назвао „највећим злочинцем у шпанској демократској историји”. Како дијалог није уродио плодом, индепендистичке странке, које ће такође ући у национални парламент, поручују Санчезу да неће подржати формирање његове владе, а он тврди да и неће тражити њихову подршку.
Чак ни са Подемосом се не очекује да Санчез може да намакне апсолутну већину. После избора у априлу, странка Пабла Иглесијаса (41) тражила је да уђе у коалицију са социјалистима, али су ови то одбијали, тражећи од Подемоса да само подржи њихову мањинску владу. Ако се потврде предизборне анкете, неће бити довољно гласова ни за десничарски тријумвират народњака, Сијуададаноса и Вокса.
Зато Санчез у интервјуу „Паису” поручује да је једини начин да се коначно заврши са блокадом тај да све остале странке дозволе партији са највећим бројем гласова да изабере премијера иако он нема апсолутну већину. Вођа социјалиста се нада да ће се поновити ситуација из 2016, кад је Маријано Рахој, тадашњи лидер народњака, поново постао премијер само зато што су посланици осталих странака били суздржани приликом гласања о мандатару. Како ни на поновљеним изборима није било победника са натполовичним бројем мандата и како је земља већ десет месеци била без владе у пуном мандату, социјалисти и остале странке су тада дозволили Рахоју да, са релативном већином, остане на власти.
