петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:02

Ратује се више, на војску троши мање

Аутор: Жарко Ракићнедеља, 10.11.2019. у 22:00

Мир опет губи: Историја каже да је прошли, 20. век био век ратовања. Процењује се да је у два велика светска рата погинуло најмање 80 милиона људи. Уследио је период Хладног рата, Европа и други делови света подељени су у два непријатељска блока који су се намргођено гледали преко нишана. И док се на Старом континенту непрекидно звецкало оружјем, на Блиском истоку, у Азији, Африци и Латинској Америци озбиљно се ратовало.

Када је 1989. године у Европи рушењем такозване гвоздене завесе симболично окончано доба Хладног рата, свет је поверовао да је коначно дошло време мира. Ове наде брзо су покопане.

„Од средине прве деценије 21. века број оружаних сукоба у свету је у порасту”, каже за Дојче веле Сара Брокмајер, истраживач у служби Уједињених нација. „Све је више сукоба а од избијања рата у Сирији драматично расте и број жртава.”

Само у последњој деценији истраживачи са Универзитета у Упсали избројали су 23 рата и чак 162 оружана сукоба с мање од 100 погинулих.

Глобализација је оставила траг и на ратовању. Уочава се да у одмеравању снага има све више супротстављених страна. Почетком века обично су у сукобима учествовале две или највише три завађене стране. Данас је у просеку тај број повећан на четири до пет. Најекстремнији је пример Авганистана, у борбама против талибана 2009. године учествовало је 46 различитих партнера укључујући и НАТО.

У Си­ри­ји се по­чет­ком го­ди­не бо­ри­ло де­сет раз­ли­чи­тих пр­о­тив­ни­ка (Фо­то EPA-EFE/Yahya nemah)

Слично је и у Сирији где је почетком године ратовало десет различитих противника.

Занимљиво је да док број ратова на планети расте опадају издаци за наоружавање. У 2017. године све државе на планети инвестирале су у своје армије око 1,8 хиљада милијарди евра, што је око два процента светског бруто друштвеног производа. Стручњаци кажу да је то светски рекорд јер је то досад најмања сума новца уложена у војску и наоружање.

Варничење између Брисела и Анкаре: Европска уније спремна је изгледа да се озбиљно посвађа с Турском. Повод за ново варничење између Брисела и Анкаре је одлука Турске да настави пробна бушења у потрази за гасом у водама Средоземног мора у близини Кипра. Према информацијама немачког недељника „Шпигл”, ЕУ је спремна да уведе економске санкције Турској уколико влада у Анкари не одустане од даљих истраживања. „Шпигл” наводи да би одлука о увођењу санкција Турској могла бити усвојена већ у понедељак, на састанку шефова дипломатија чланица Уније.

Немачки недељник сазнаје у дипломатским круговима у Бриселу да још не постоји тачан план за увођење санкција а ни обим економског кажњавања Турске. У седишту ЕУ, међутим, тврде да је покренут механизам за увођење санкција и да би оне могле да буду усвојене до краја године.

Корени најновијег неспоразума на релацији Брисел–Анкара потичу из 1974. године када је после турске војне интервенције Кипар подељен на северни и јужни део. Под патронатом Анкаре тада је створена Турска Република северни Кипар коју признаје само Турска.

Ситуација се додатно искомпликовала 2004. године када је Кипар, као целовита држава, примљен у Европску унију. Званична Анкара никада није признала овај чин тако да је Кипар постао још једна карика у, чини се, трајном неразумевању Уније и Турске.

Пре неколико месеци Турска је почела истраживања морског дна у близини Кипра у потрази за пољима гаса. ЕУ је, у јулу, овакво понашање Анкаре оценила као „илегално”, скресала је новчану помоћ Турској и суспендовала преговоре о цивилном ваздушном саобраћају. Анкари је послато јако упозорење да ће, уколико не одустане од угрожавања територијалног интегритета Кипра, уследити и санкције.

Турска је одбацила упозорења и претње из Брисела. Унија је, истовремено, упозорена да би санкције ЕУ могле да приморају Анкару да пусти нови талас сиријских избеглица у Европу што би Европљанима направило огромне проблеме.

Суочена с озбиљном претњом Турске ЕУ пажљиво одмерава сваки детаљ политике према Анкари. Због тога Европљани и не журе с увођењем  санкција надајући се да ће Турска на крају попустити. Занимљиво је да се међу чланицама Уније једино Мађарска противи увођењу санкција Турској.

Будућност НАТО: Француски председник Емануел Макрон изазвао је драматичан политички потрес међу савезницима и партнерима изјавом да је „НАТО на самрти, а Европа на ивици понора”. Уследиле су многобројне реакције европских политичара а некако најемотивније реаговао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

„НАТО и Европска унија су две стране исте медаље”, поручио је Столтенберг Макрону из Берлина где је учествовао у обележавању годишњице рушења Берлинског зида. „Европско јединство не може да замени трансатлантско савезништво.” Да би на крају поентирао: „Европска унија не може да одбрани Европу.”

У децембру ове године НАТО ће на свечаности обележити 70. рођендан. На питање новинара да ли ће НАТО дочекати и 80. рођендан Столтенберг је као из топа одговорио: „Да.” А онда се, ипак мало замислио па додао: „Све од нас зависи.”


Коментари3
e8e93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Velike sile izvukle su naravoucenije iz istorije: jevtinije je voditi hibridne nego klasicne ratove. U hibridnim ratovima strada skoro iskljucivo domace stanovnistvo, a teret ratnih operacija pada na domace zavadjene snage. Nema potrebe da se trosi novac za okupaciju ili kontrolu teritorije, a kamoli za obnovu i izgradnju porusenih zemalja. Pametnije je da se pravi haos i da se lovi u mutnom, da se podmicuje umesto da se placa porez, a da se na miru eksploatise domaca radna snaga i sirovine.
Bojsa
Kakva otreznjujuca poruka Evropi od NATO celnika da Evropska Unija ne moze da odbrani Evropu. Gde ste bili, sta ste radili, a sada dolazi istina. Bili su svi u nekom snu, NATO danas je postao vise bauk, nego atlantski savez kada je svojevremeno osnovan. Uljuljkali se svi, a jos uvek pozivaju nove clanove, ne shvatajuci da time zajedno postaju taoci velike Amerike, bez ikakve stvarne zastite. Ne moze ni NATO da vas zastiti, draga moja EU!
Sale Marino
"Слично је и у Сирији где је почетком године ратовало десет различитих противника." - A kad malo bolje pogledas, samo dva, kao i obicno: Amerika i Rusija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља