четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:24

Ове недеље наставак дијалога власти и опозиције

Друга рунда с Европом у рингу
Аутор: Мирјана Чекеревацпонедељак, 11.11.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Друга рунда међустраначког дијалога о изборним условима уз посредовање Европског парламента биће одржана ове недеље, а и Републичка изборна комисија наставља јавну расправу о мерама које ће предузети ради унапређења изборног процеса. И док РИК после сваког скупа обавештава јавност о напретку, без икаквих детаља у чему се он састоји, међустраначки дијалог нема неке нарочите изгледе за успех будући да део опозиције не учествује због посредовања странаца, а представници СзС-а јер им се не свиђа формат.

Ипак, представници невладиног сектора, који учествују и у РИК-овим расправама и у међустраначком дијалогу, истичу да помака набоље има, али не могу да процене да ли ће то бити довољно да се на гласачким листићима појаве све политичке опције. Прва рунда дијалога одржана је 9. и 10 октобра, разговор је водио бивши посланик ЕП, као његов изасланик, али већина представника опозиције која је учествовала није била баш одушевљена разговором, док су представници власти, ако се изузме Драган Марковић Палма, лидер ЈС-а, били, како су истицали, врло задовољни. Неколико дана после овог скупа РИК је започео организовање јавних расправа, најављујући да ће на њима бити представљен текст нацрта аката које ће донети РИК и мерама које ће предузети у циљу унапређења изборног процеса.

Документа о којима се расправља на РИК-овим округлим столовима, међутим, била су тема скоро двочасовне полемике у Скупштини Србије између радикала и напредњака, будући да је њих припремила владина радна група за сарадњу са ОЕБС-ом, а влада их проследила РИК-у да их, како су истицали, само потпишу. Радикали, који као и ДСС не учествују у међустраначком дијалогу, јер су против тога да „наше унутрашње проблеме решавају странци”, истицали су да влада не може и не сме да се меша у послове РИК-а, а напредњаци су покушавали, колико су могли, да објасне како се не ради о мешању владе, али нису успели радикале да убеде у то.

Радикали имају своје представнике у РИК-у, па су изнели и, како су навели, непримерено понашање представника невладиних организација према члановима РИК-а. У својим саопштењима председник РИК-а Владимир Димитријевић, после сваког састанка, а до сада их је било четири, „региструје” све веће помаке, али баш ни једном једином речју не саопштава у чему се они састоје. Пробали смо да га питамо, али он се, по уобичајеној пракси, није одазивао на позиве.

Ни учесници међустраначког дијалога нису много речитији у изношењу утисака, мада већина њих потроши много речи у изјавама новинарима. Уочи овонедељне рунде преговора, познато је да ће, што се странаца тиче, поред представника ЕП, Едуарда Кукана и Кнута Флекенштајна, учествовати Владимир Билчик, известилац Одбора за спољне послове ЕП за Србију, и Тања Фајон, шефица делегације задужена за односе са Србијом. Од домаћих, учествоваће они који су ту били и прошли пут, СРС и ДСС остају при ранијем ставу да неће доћи, а, сва је прилика, да неће бити ни представника СзС-а. Да представника СзС-а неће бити, што се незванично могло сазнати, види се и по захтевима да се промени формат разговора, тако што ће странци разговарати одвојено са њима и са представницима власти. За исти сто неће, мада тврде да су за дијалог, али, изгледа, желе да одреде и његове учеснике.

Кад се погледају сва ова дешавања, питање је да ли смо се уопште помакли с места, осим што је питање наших избора интернационализовано и што сада од разних европских представника слушамо додатне критике. Учесници у разговорима на оба нивоа, кажу да, ипак, помака има.

Бојан Клачар из Цесида каже да је, генерално, утисак позитиван, „пошто је процес разговора о изборима и решавање неких нагомиланих проблема отворен”. „То је позитивна вест из једног јединог разлога што од 2012. године, избори, иако их имамо често, нису били у врху агенде у смислу унапређења изборних услова ни на стручном нивоу, нити је било разговора између странака како ствар да унапредимо. Добро је и што је влада изашла са мерама, на основу којих су реаговали Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Републичка изборна комисија са својим јавним расправама”, каже Клачар и додаје:

„Други утисак је чињеница да ни у овом међустраначком дијалогу, ни у РИК-овим расправама не учествују све релевантне странке, што, на неки начин, показује да је постојећа поларизација између кључних политичких актера  врло присутна и да део јавности није представљен у тим разговорима. Трећи утисак је да није довољно пажње посвећено медијима, пре свега ствари које се тичу РЕМ-а и свега што у најширем смислу зовемо притисцима. Те теме јесу отворене, али још нема никаквог чврстог помака. РИК-ови предлози су превасходно произашли из препорука ОЕБС-а и домаћих посматрача, не све, али је део РИК уважио, а издвојио бих обуку бирачких одбора, могућност провере бирача да ли је неко уместо њега гласао и подизање транспарентности рада РИК-а”.

Немања Ненадић, из Транспарентности Србија, чији представници, такође, учествују на оба нивоа разговора, каже да је добро што се „Европски парламент, на неки начин укључио, али највеће наде полажем да ће Канцеларија за демократске институције и људска права ОЕБС-а (ОДИР) од њих чути неко мишљење да ли су ове реформе које је влада предложила нешто што суштински доводи до испуњавања њихових препорука из 2016. и 2017. године”. Истиче: „То за Србију може да буде најкорисније, јер је очигледно да је и сама идеја владе да уђе у некакве дијалоге о овом питању узрокована доста оштрим критикама и на законодавство и на праксу која се понављала из избора у изборе. Што се тиче досадашњих расправа, нисам стекао утисак да, за сада, постоји спремност владе да иде у неке шире захвате од онога што је иницијално предложила, а утисак је да не постоји спремност да се уради оно што је највећи проблем, што се показало код свих гарнитура власти, а то је коришћење могућности за додатну промоцију преко носилаца јавних функција кроз измишљање разних догађаја, што је драгоценије од било какве плаћене изборне кампање.”

Хоће ли сви ови разговори и расправе на крају помоћи да пролећни избори буду бољи него досадашњи и хоће ли резултирати тиме да се на гласачким листићима нађу сви политички актери, наши саговорници не могу, како истичу, да кажу.

Немања Ненадић наводи да може само да понови оно што су сами актери изјављивали и додаје: „Избори ће у сваком случају бити одржани. Моја очекивања, ако се водеће опозиционе странке не појаве, јесу да је могуће да буде мање негативних појава, јер власт неће имати толико потребе да интензивира активности својих функционера, као раније.”

Бојан Клачар каже да ће мере које су предложене за резултат имати побољшање изборних услова, али је „битније да ли ћемо ми на следећим изборима у суштини ’уживати’ у предностима овог унапређења, зато што један важан део неће бити решен до ових избора, а то је мање-више одсуство комуникације између кључних политичких актера у овом друштву”.

Шешељ: За разговор парламентарних странака

Српска радикална странка неће учествовати у разговорима о изборним условима које организују невладине организације или у којима учествују изасланици из Европе, поново је потврдио њен лидер Војислав Шешељ и поновио да је неопходан разговор свих парламентарних странака.

Према његовим речима, прво би требало Уставни суд да поништи тумачење по којем посланик не може да стави мандат на располагање странци, што би, по његовој оцени, вратило достојанство у Скупштину Србије, јер сада има превише прелетача. Казао је и да треба спречити куповину гласова тако што ће странке смети да деле само рекламни материјал, а ако неко дели шећер, брашно и слично, да реагује полиција. Истакао је да СРС планира да изађе на изборе, али није искључио могућност бојкота, ако процени да су услови неподношљиви, односно ако владајућа коалиција убаци „много својих трабаната, којима ће да скупи потписе и они ће да учествују у подели новца из буџета за изборе”.


Коментари3
693fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hajduk Veljko
Da li ima smisla?
Dusan
30 godina baceni u nepovrat.Sve isto, ista vlast, isti Seselj koji glumi opoziciju. O pravoj opoziciji ni reci.
Боба
Све док се гласа за странке а не људе у окрузима као што је некада било у Краљевини Србији имаћемо фарсу од демократије а не представнике округа што је једини смислен облик представничке демократије. И ту нам не могу помоћи ни странци нажалост. О медијима и наопаким страначким законима да се и не говори. Увек смо били склони поделама а партијашки систем само то продубљава и служи да се сакрије владавина новца и кланова. Странке би требале бити само лабави оквир а не "вегета" за све.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља