петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:02
60. СОЛУН

Подземни дом великог града

Српско-кинески филм „Од сутра почињем да” Ивана Марковића и Линфенг Вуа, после Берлина и Солуна и на 25. Фестивалу ауторског филма у Београду
Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 11.11.2019. у 20:30
Иван Марковић у Солуну (Фото прес служба 60. Солунског фестивала)

Солун – У угледном пратећем програму „Film Forward” јубиларног Солунског фестивала, у којем се приказују филмови који наговештавају нове ауторске наде, стилове и помаке у светској кинематографији, представљен је и српско-кинеско-немачки филм „Од сутра почињем да”  Ивана Марковића и Линфенг Вуа. Овај 60-минутни филм играно-документаристичке структуре имао је запажену светску премијеру на овогодишњем Берлинском фестивалу у оквиру програма „Форум”, а ускоро ће се наћи (23. новембра) и на програму 25. Фестивала ауторског филма у Београду.

 Ово је, иначе, први дугометражни играни филм који наш млади и већ вишеструко награђивани сниматељ Иван Марковић (1989) потписује као редитељ. Али, не и први редитељски филм, јер су у његовој филмографији забележени и кратки филмови „Бела птица”, такође рађен у корежији са Линфенг Вуом, и „Центар” , премијерно приказан и награђен на овогодишњем Белдоксу.

 У Марковићевом случају позиција директора фотографије и редитељски рад сасвим природно се надовезују. Дипломирао је камеру на београдском ФДУ, а мастер студије из области филма завршио на Универзитету уметности у Берлину. За филмску фотографију је и освојио награду Ерсте Фондације и био проглашен за најбољег визуелног уметника 2014. године, а онда су уследили његови велики доприноси филмовима „Сви северни градови” Данета Комљена, „Ти имаш ноћ” Ивана Салатића и „Био сам код куће, али Ангеле Шанелек који је ове године у Берлину освојио „Сребрног медведа”, а Иван Марковић као директор фотографије и награду жирија на 47. Фесту.

Кадар из филма „Од сутра почињем да“

 Млади уметник живи и ради на релацији Београд-Берлин. Солунски фестивал му је био само успутна станица на путу за Африку где почиње да снима нови филм. После разговора са љубопитљивом солунском публиком Иван је за „Политику” појаснио своју сарадњу са кинеским колегом која је довела до већ два филма и прве српско-кинеске копродукције.

–Линфенг Вуа сам упознао још 2011. године, а од 2014. сарађујемо и ово је наш трећи заједнички пројекат. Наш кратки филм „Бела птица” такође представља хибридну форму играног и документарног филма. Наш дугометражни првенац „Од сутра почињем да” специфичан је и компликован пројекат, реализован веома малим буџетом, за који сам идеју добио још приликом своје прве посете Пекингу 2014. Тада сам игром случаја имао прилику да видим атомска склоништа адаптирана у мале станове и та слика људи  који живе испод површине града, трудећи се да такав простор учине прихватљивим за живот, оставила је на мене веома јак утисак.

 Марковићев и Вуов филм и јесте о томе, о људима који живе испод површине града. О мигрантском раднику Лију што ноћу ради а преко дана спава у подземној соби, у истом кревету у којем и његов цимер што живи обрнутим ритмом. Они у свом привременом дому нису никада у исто време и таква коегзистенција функционише све до тренутка док град који непрестано расте не наложи напуштање те њихове мирне оазе.

–Ти мигрантски радници што у велике градове стижу из руралних области, представљају пролетеријат савремене Кине. Јефтину радну снагу која омогућава просперитет мегалополиса. С друге стране, њихове импровизоване стамбене јединице и квартови не уклапају се у жељену слику коју ови градови желе да пројектују, јер разбијају хомогену текстуру модерног и новог пословног града. Свуда по околини Пекинга, рушевине старих радничких квартова окружују и сакривају велики билборди са дигиталним сликама нових небодера који ће ту ускоро нићи. Мигрантски радници који омогућавају раст мегалополиса истовремено бивају истиснути из њих, каже Марковић.

 Ову егзистенцијалистичку и стварном животу веома блиску филмску причу у којој се прате промене у градској средини и њен утицај на појединца што већину времена проводи у мраку и сасвим сам и зато, пошто ноћу ради а дању спава, тај исти град остаје неистражен и недоступан, Иван Марковић је написао у косценаристичкој сарадњи са драматургом Тањом Шљивар. Аутор каже да је „Од сутра почињем да” филм који, упркос пуно документарних елемената и сцена у својој основи наративни. Та документарност у њему природно се створила током самог снимања, рада са глумцима натуршчицима  и на аутентичним локацијама.

 Марковићев и Вуов филм је изражајно визуелан, ту до пуног изражаја долази огроман таленат и добро сниматељско око Марковића и као директора фотографије. Стога појавност града и протагониста представљају основу којом филм комуницира. У том смислу и у овом случају ауторова режија и рад на камери готово да су стопљени.

 За „Политику” Иван Марковић открива и да тренутно у Африци ради на експерименталном документарном филму уметнице Изабел Хајмердингер, а да ће у наредне две године радити као директор фотографије у новим филмовима Ангеле Шаналек и Ивана Салатића. Свој следећи дугометражни играни филм планира да сними у Србији...


Коментари0
e5218
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља