Украјински председник Володимир Зеленски је одлучио да укине мораторијум на продају пољопривредног земљишта, који је био на снази готово две деценије. Нови председник је објавио да је срећан што су се стекли сви услови да се овај закон укине: обезбеђена је политичка воља, влада и премијер су „за”, а закон ће лако добити већину у Врховној ради. Док се власт радује да ће стављањем на продају пољопривредног земљишта државе, која је позната као велика житница, постићи да Украјина постане атрактивна за улагаче – земљорадници су забринути.

Прошле недеље су пољопривредници протестовали испред зграде парламента у Кијеву због нацрта закона који либерализује трговину земљиштем, пошто верују да ће изгласавање тог закона на крају довести до тога да ће једно од најплоднијих земљишта у Европи завршити у рукама странаца. Украјина је један од већих извозника жита у свету, а недавно је претекла САД као водећег извозника кукуруза у Кину, додуше након што је Вашингтон наметнуо санкције Пекингу.

Власти Украјине су се дуго налазиле под притиском економиста и међународних финансијских институција да „стимулишу улагања у пољопривредни сектор који има много неискоришћеног потенцијала”. У августу су Светска банка и украјинско министарство финансија потписали споразум о подизању зајма у износу од 200 милиона долара за подизање приватних инвестиција у пољопривреди.

Зеленски и влада његове странке, суочени с противљењем пољопривредника, рекли су да пружају гаранције да ће Украјинци и украјинске компаније имати предност при куповини земљишта. Неки извори кажу да је услов за куповину да фирме послују најмање три године у Украјини. Пољопривредници тврде да ту има много простора за махинације. „Земља припада Украјинцима. Грозне су приче о Кинезима, Арапима или ванземаљцима који ће вагонима изнети нашу земљу”, покушао је Зеленски у септембру да одагна забринутост.

„Оправдање” за укидање мораторијума је нађено у томе што је протекло толико времена, а да парламент није оформио транспарентан механизам за купопродају земљишта, што је била једна од одредби у закону из 2001. године. Закон о укидању мораторијума на продају земље је сада у процедури, а парламент би требало да га изгласа до 1. децембра. На украјинско-турском форуму у Истанбулу у августу Зеленски је, најављујући реформу законодавства о пољопривредном земљишту, најавио да ће на тржишту бити 40 милиона хектара.

Међутим, према истраживању јавног мњења у Украјини, које је спроведено крајем септембра, увођење тржишта пољопривредног земљишта подржава само 19 одсто испитаника, 73 одсто је против ове иницијативе, а осам одсто је неодлучно. Међу млађим и имућнијим испитаницима власницима пољопривредних парцела које сами обрађују – број оних који се противе увођењу тржишта земљишта прелази 60 одсто. Против продаје странцима је 81 одсто испитаника, док би само 13 одсто подржало такву праксу. Чак две трећине испитаника сматра да би одлука од такве важности за државу морала да се донесе на референдуму. Више од половине (58 одсто) сматра да пољопривредно земљиште треба да буде у власништву државе, као у Канади и Израелу.

Када је Украјина била део Совјетског Савеза, фарме су колективизоване и налазиле су се у власништву државе. Након распада СССР-а, они који су радили на фармама добили су делове земље, иако су им биле потребне године да је преведу у своје власништво. Затим је уследио кратак период у коме је била дозвољена продаја земље, а онда је 2001. године донесен мораторијум.

Данас је око три четвртине украјинског пољопривредног земљишта у приватном власништву, а остатак је под контролом универзитета, истраживачких института и других владиних институција. Већина приватних власника малих парцела даје агрохолдинзима земљу у закуп. Таква велика пољопривредна газдинства поседују у закупу најмање 25.000 хектара земље и они имају дозволе да раде све: од производње пољопривредних производа, преко силаже до продаје, односно извоза. Неретко они имају по неколико хиљада уговора о закупу.

Власници мањих пољопривредних газдинстава, који наводно дају сељацима просечно око 100 долара по хектару, плаше се да никако неће моћи да уђу у трку с великим холдинзима и страним фирмама јер ће они пољопривредницима понуди цену за продају земљишта коју они неће моћи да одбију. Аналитичари предвиђају да би у Украјини могли да се догоде и социјални немири, пошто се многи власници земље одричу плаћања закупа у замену за запослење код ових великих агропривредних фирми.

Костић још 2007. у Украјини закупио 100.000 хектара

Више од деценије раније Миодраг Костић, власник „МК комерца”, одлучио је да део својих послова пренесе у Украјину, а како је сам рекао у интервјуу „Е-капији”, за ту одлуку је била пресудна цена закупа од 25 долара по хектару, а може да се закупи милион хектара.

Претворено у бројке, то изгледа овако: уложено 15 милиона долара, за девет месеци запослено 500 радника, годишњи промет 40 милиона долара. Украјина има 39 милиона хектара обрадиве земље, с два метра хумуса, а Србија око шест милиона с хумусом од 70 центиметара. Те 2007. године, „МК комерц” је имао план да у закупу има 100.000 хектара, на којима ће се сејати кукуруз, шећерна репа, соја, уљана репица. У току је била и изградња силоса вредности 11 милиона долара.