Израел је у политичком хаосу јер лидери деснице и левог центра не успевају да добију довољну већину да би формирали нову власт, пројекат коалициoне владе је мртав, прете трећи избори за мање од годину дана, а мале су шансе да прође предлог да се на изборима директно гласа за новог премијера.

Блокада је, неочекивано, од помоћи једној формацији коју нико током 71 године државе Израел није желео да директно укључи у динамичан политички живот: палестинским Арапима, који данас чине петину становништва земље. Први пут у израелској историји једна њихова политичка формација могла би да одлучи која ће страна однети победу: Плаво-бела коалиција под вођством Бенија Ганца, која припада левом центру, или десничарски Ликуд Бенјамина Нетанијахуа.

Заједничка арапска листа, коалиција четири странке које заступају интересе арапске палестинске мањине, изборила се на септембарским изборима за позицију треће најјаче странке у земљи: Ликуд је освојио 33 посланичка места, плаво-бели 32, а Арапска листа 13, чиме постаје објекат озбиљних политичких калкулација.

Коалиција би могла да одреди правце националне политике, а да ли може и хоће?

Свака подршка премијеру равна је нули, имајући у виду његову политику одбијања мировних преговора и решења по формули две државе, наставка колонизације Западне обале и источног Јерусалима, претњи да ће извршити анексију свих територија на којима су јеврејска насеља и отровне кампање коју је пре три месеца водио против читаве палестинске заједнице у Израелу. Нетанијаху све политичаре израелских Арапа сматра претњом по опстанак Израела.

Партнери који сада чине листу нису успели да заједнички изађу на изборе у априлу, па су њихови разочарани бирачи остали код куће. У септембру, када су се ујединили, излазност палестинских Арапа скочила је с рекордно ниских 49 процената на више од 60 процената, омогућавајући Заједничкој листи да постане трећи по снази политички фактор.

Заједничка листа, део блока левог центра, знатно је допринела томе да лидер Ликуда не формира владу после септембарских избора и могла би да буде кључна у уклањању Нетанијахуа с политичке сцене.

Лидери арапске коалиције Ајман Одех и Ахмад Тиби тако су одлучили да прихвате позив Бенија Ганца и седну заједно за сто.

„Уколико израелске партије левог центра верују да арапски палестински грађани имају место у овој земљи, онда морају да прихвате да имамо место у политици”, писао је Одех у „Њујорк тајмсу”.

Ганц, бивши генерал, раније је рекао да нема намеру да Заједничку листу укључи у било какву коалицију, али се предомислио када је схватио да не може да добаци до 61 посланика и тиме оствари већину у Кнесету, парламенту са 120 посланика.

Шта може да уради Заједничка листа? Има подршку 76 одсто палестинског живља да уђе у владу и тако оде корак даље од спољне подршке коју су Палестинци давали мањинском кабинету лабуриста Јицхака Рабина пре више од две деценије.

Та формула можда би могла да се поново примени пошто лидери Заједничке листе нису приправни да седе у Ганцовом кабинету имајући у виду да он подржава анексију источног Јерусалима и Голанске висије, прети ратом у Гази и није спреман да поништи закон о националној држави, који многи сматрају расистичким.

Заједничка листа би могла да буде „мрежа за спасавање”: подржавала би Ганца у кључним гласањима у Кнесету без активног учешћа у кабинету. Што је још важније за Палестинце, била би у позицији да од владе тражи фондове за инвестирање у њихове градове и села, да инсистира на изменама антиарапских закона. Био би то драматичан заокрет за групу странака које су тавориле на маргинама израелског парламента.

Проблем је у томе што таква спољна подршка Ганцу није довољна да дође до магичног броја 61. Потребни су му још неки коалициони партнери, али ултраортодоксни неће ни да чују за Арапе док још један потенцијални партнер, вођа секуларне националистичке деснице Авигдор Либерман, Заједничку листу назива „петом колоном”.

Ганц је свестан тога да у амбијенту растућег неповерења између Јевреја и Палестинаца свако договарање с Листом може да му донесе више штете него користи, посебно ако се буде ишло на треће изборе.

Али, чак и ако се ради само о маневру, сама чињеница да постоје контакти са Заједничком листом значајан је пробој израелских палестинских Арапа у свет политике. То је излазак из изолације у којој су, без дефинисаног идентитета, деценијама држани.

Ајман Одех представља генерацију арапских становника Израела који желе да виде да њихови представници уђу у политички ринг земље и да места у Кнесету употребе на корист својих изборних јединица. Не желе да буду маргинализовани. Уколико су део законодавне и судске власти, зашто не би и извршне.

„Први пут Арапи у Израелу узимају активно учешће у политичком процесу”, каже Табет Абу Рас, кодиректор једне јеврејско-арапске групе која промовише коегзистенцију и једнакост. „Први пут могу да имају моћ да утичу на промене у израелском друштву – на бољитак и Арапа и Јевреја.”

Израелски Арапи шире простор свог политичког деловања у амбијенту у којем су два највећа израелска политичка блока окупљена око консензуса да међу Палестинцима нема партнера за мир и да би територијални уступци били могући само у теоретској будућности.

Посланици Заједничке листе неће ући у нови кабинет, ко год да га и када формира, али арапски грађани Израела отворили су историјски процес током ког ће неке генерације Јевреја и Арапа сматрати да је њихово учешће у влади сасвим нормална ствар.