субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Вероучитељи стално раде на одређено време

О пунолетству веронауке говори се уз помињање нових уџбеника и нерешен статус наставног особља, које обнавља уговор сваке године, иако су неки од њих разредне старешине, па и помоћници директора
Аутор: Јелена Чалијауторак, 12.11.2019. у 21:00
Ђаци ОШ „Јован Поповић” са својим вероучитељом на литургији у Саборној цркви у Крушевцу (Фото СПЦ)

Настава веронауке је уведена у школе између повика да јој је место у цркви, а не у учионици и поклика да је њено враћање у школе прекретница у моралној и духовној обнови друштва. Прошло је 18 година од тада а подршку и противљење су заменила текућа питања: прављење наставног плана и програма, писање одговарајућих уџбеника и наставног материјала, питања о статусу вероучитеља и оно основно што би сви да знају – колико се ученика опредељује за овај изборни предмет.

Данас у Београду, осамнаест година откако је у ОШ „Краљ Петар Први” одржан први час православног катихизиса, тај проценат износи 52 одсто. Односно, како појашњава протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, 78.000 ученика у основним и средњим школама похађа часове верске наставе. У неким епархијама, попут ваљевске, проценат ђака који се опредељују за веронауку је чак 90 одсто.

Школске 2016/17. године донет је нови план и програм, будући да је једна од примедби вероучитеља који су учествовали у истраживању Министарства просвете пре пет година била да за поједине разреде програм није прилагођен узрасту ученика, али и да су потребни нови уџбеници, пријемчивији ђацима.

– Нови план и програм је одобрен од свих релевантних чинилаца и почело се радити на припреми уџбеника. Овога пута су поверени вероучитељима као некоме ко је непрестано у контакту с материјом. Уџбеници су селектовани и аутори именовани, извршена је стручна дидактичка процедура и, колико ми је познато, требало би у најскорије време да се штампају за први и пети основне и први разред средње школе, а за следеће разреде већ наредне године – најављује протојереј-ставрофор Драгомир Сандо.

Оно што се, међутим, још није променило јесте статус вероучитеља. Њих Министарству просвете предлажу верске заједнице, оне и контролишу њихов рад, плате добијају из државног буџета, а уговоре о раду обнављају сваке године. Више пута су тражили да се тај њихов „привремени” статус реши, али је то до данас остало отворено питање.

– Обећано нам је још пре више година с највишег министарског места да ће се то питање у најскорије време решити, али се то још није догодило. Истински разлог нам није познат ако се има у виду да су вероучитељи с адекватним личним примањима и свим доприносима изједначени са својим колегама који су у редовном радном односу. Добра воља би могла да пренебрегне нове услове за радни однос где се траже завршене мастер студије јер су вероучитељи већ одавно у школском систему по ондашњим важећим условима – каже Сандо.

Иако такав статус, према речима нашег саговорника, делимично утиче на крајње резултате у верској настави, вероучитељи су за ових 18 година постали саставни део колектива школе, негде чак и њен управљачки део.

– Имамо већи проценат изванредних вероучитеља, оних који су по цео дан у школским просторима и зато не чуди што су неки помоћници директора, а њих тридесетак су и разредне старешине. Квалитет њиховог рада их је издигао да дају свој лични допринос и за одговорније задатке мада их по слову закона не би могли обављати. Међу вероучитељима имамо и известан број њих у академском знању, доктора и магистара из разних научних области – напомиње Сандо.

Спајање с грађанским васпитањем

У децембру прошле године, патријарх Иринеј је на пријему свих београдских директора школа у Патријаршији предложио да би било добро да се верска настава и грађанско васпитање обједине у један предмет, каже протојереј-ставрофор Драгомир Сандо.

– Ако би дошло до озбиљности њиховог извођења: да се имају два часа недељно, да се оцењују, да нису као у данашњем случају шести и још чешће седми час радног дана и још неколико корекција, и да се Црква још више ангажује у њиховој реализацији, предлог би био више него примењив. Избегли бисмо осећај ривалитета, пребројавања у процентима ова два предмета, а било би простора и за религијску културу, уметност, корелативност с другим школским предметима, темељнију садржајну етичност и много тога примењивог и кориснога за ученике наших основних и средњих школа. Многи су се одушевили овим предлогом – наводи наш саговорник.


Коментари8
f8354
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радослав Рацић
У српском средњем веку, манастири су били прве школе и добро је кренуло. Ми Срби, нажалост, никада нећемо достићи цивилизацијски ниво периода Немањића, између осталог и зато што инсистирамо на толикој одвојености цркве и школе. Па се и хвалимо тиме, као сваки незналица својим незнањем. Не треба ни данашњу цркву идеализовати. И њу и школу треба враћати изворном светосављу. Наравно да грађанско васпитање треба утопити у веронауку и најкомпетентније осмислити садржаје тог предмета.
Kenedi
Raciću, ako nemate dece, onda kad budete imali, ili unuke, strpite se dok ne završe osnovnu školu pa onda pravo u manastir na dalje usavršavanje, a može i na Bogoslovski. Nama običnim Srbima za decu ostavite ove glupe civilne škole tipa gimnazija i, posle, npr. Elektrotehnički fakultet.
Препоручујем 6
Риквес Уб џет
"...предложио да би било добро да се верска настава и грађанско васпитање обједине у један предмет..." А можда би још боље било да се јавно образовање и православна хришћанска вера обједине у једну установу, као што су, на пример јавно образовање и религија обједињени у Јемену и сличним не-секуларним државама?
Mustafa Aga
Decu treba odmalena uchiti da veruju u postojanje nashega Tvorca, Uzvishenog Boga, i da im se objasni i praktichno pokaze kako ziveti po Bozijim zapovestima...Ovaj zivot, ovozemaljski, jeste samo privremena faza u nashem postojanju...Zivot posle ovog zivota jeste onaj zanavek i onaj za koji vredi pomuchiti se...Onaj ko zivi ovaj zivot bez poBoznosti; pa makar bio i najuspeshniji u ovome zivotu...Sve je to zabadava i privremeno...
Učiteljica
Čitava armija ljudi radi na određeno zbog zabrane zapošljavanja. Veroučitelji nisu izuzetak. Ali, da verske zajednice predlažu (nameću) ko će ući u učionicu među decu, a direktor tu osobu mora da primi....stvarno je čudno rešenje. Zašto ne bi verska nastava bila 6. ili 7. časa ako može fizika ili matematika? Ako bi objedinjeni predmet imao fond 2 časa nedeljno umesto dosadašnjeg jednog za odabrani od ta dva,to bi značilo smanjenje fonda nekog drugog predmeta. Kog? Maternjeg jezika? Fizičkog?
милица
У школи где радим смењивали су се вероучитељи.То су били млади још несвршени студенти богословије.Кад заврше студије,ожене се и када се рукоположе служе као свештеници у црквама.На њихово место црква одреди другог вероучитеља.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља