Прошле године у Србију су увезена 141.602 половна возила, а продато само 30.731 ново возило. Готово пет према један у корист половњака а брине што је више од половине старијих од 14 година, у преводу с еуро 3 моторима. За увоз „кршева” Срби су 2018. потрошили више од 400 милиона евра. Подаци, незванични, за ову годину, говоре да је број половњака који је ушао преко царинске рампе већ премашио за првих 10 месеци прошлогодишњи биланс.

Због емисије штетних гасова та возила су практично протерана из Европске уније и многи тамошњи дилери су пресрећни када им из Србије стигну купци са шлеперима за транспорт. У пакету, таква возила се тамо продају готово по симболичним ценама а овде продавци остварују на њима екстрапрофите.

Иначе, пре деценију и више, тадашњи министар финансија Млађан Динкић је обелоданио уредбу о увозу половних аутомобила с минимумом стандарда еуро 3. Типови аутомобила с овим стандардом мотора почели су да се производе 2000. године и с производних трака су силазили до 2005, када је уведен еуро 4, који је важио од 2006. до 2009. Ови аутомобили чине око 60 одсто свих регистрованих возила.

Милош Петровић, председник Српске асоцијације увозника нових возила, одавно се залаже да се забрани увоз кршева, не само с еуро 3 већ и с еуро 4 мотором, али да се до коначног решења консултују све заинтересоване стране.

Оно што се сада на тржишту дешава иде наруку онима који говоре да је наша земља депонија кршева из Европе. У међувремену је никла и једна нова професија – продавац половњака, а сваки град и село на ободу или већ где, има плацеве с оградом и кућицом где су изложени пристигли аутомобили... Рачуна се да се око 15.000 људи бави овим послом.

Од почетка Динкићеве уредбе до данас у Србију је ушло и регистровано нешто више од милион таквих половњака. Измењена је слика возног парка Србије, нешто подмлађена али не битно. И периодично, кад се деси неко прекомерно загађење ваздуха, покрене се питања око ригорознијег увоза, Пре неки дан је председник Србије јавно рекао да се припрема „зелени план” а у пакету с тим и забрана коришћења четвороточкаша који загађују.

То значи да возачи у Србији не би имали проблем да и убудуће возе своје аутомобиле с еуро 3 стандардом мотора, али би био забрањен увоз тих половњака у нашу земљу.

Не сме ни да се заборави правилник о техничким прегледима возила, који је ступио на снагу 2018, и који је власницима оставио рок од три године да своје аутомобиле доведу у склад с еко-нормама важећим у тренутку производње, тако да 2021. године ниједно возило које има емисију штетних гасова већу од прописане за то возило неће моћи да буде регистровано.

Питање је да ли ће већина власника возила уложити додатни новац у нове катализаторе, издувне системе, па заиста није јасно шта ће се десити за две године.

Прозван од председника, министар за заштиту животне средине Горан Триван се огласио и рекао да је реално да од 2021. године у Србији на снагу ступи забрана увоза аутомобила с еуро 3 стандардом мотора и да је то једна од мера која је неопходна за смањење загађења ваздуха, као и борбе с опасним отпадом, што стари аутомобили након употребе постају.

Триван наводи да би за почетак био забрањен увоз еуро 3 мотора, а да лично сматра да би било добро размислити и о забрани еуро 4.

„Није реч само о загађењу, већ и о безбедности. Не верујем да ће цена битно утицати на то шта ћемо радити, држава мора да повуче тај потез да бисмо сами себе заштитили”, рекао је министар.

Овакве најаве се нормално увек одразе и на тржише, па је већ уочено да су цене у огласима скочиле за десетак одсто.