среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Историјске истине или заблуде

среда, 13.11.2019. у 14:33
(Новица Коцић)

Читајући колумну господина Цвијетина Михајловића под насловом „Неразумно истрајавање у сукобу” морам да похвалим размишљање и поруку изнету у том тексту, у вези са нашим (нажалост) неоствареним српским националним помирењем и бољом националном стратегијом. Желео бих да допуним неке његове историјске приказе и објашњења, посебно о антифашистичкој активности Срба у Другом светском рату.

Устанак у окупираној Југославији, а посебно Србији, нису подигла два антифашистичка патриотска покрета – четници и партизани, него је то у почетку устанка био само један антифашистички покрет уједињених устаника, у чијим редовима су се налазили партизани (комунисти) и четници (монархисти). То њихово заједничко деловање у ослобађању земље трајало је од почетка јула (када је устанак почео) па до друге половине октобра 1941. године, када су Немци почели са извршавањем казнених мера стрељања талаца у Србији (7.000 стрељаних људи по принципу сто за једног, и то у градовима Крагујевцу, Горњем Милановцу и Краљеву, али и по другим градовима и селима). Ова сурова стрељања недужних цивила била су један од најважнијих разлога зашто је дошло до размимоилажења и разлаза, а на крају и до сукоба између четника и партизана. Четници као српски националисти нису желели ескалацију сукоба са Немцима, бојећи се њихове даље одмазде над српском народом ако се устаничке акције наставе. Хтели су да се примире, пасивизирају и да чекају свој тренутак, а то је крајњи пораз Немачког рајха од стране савезничких снага. Партизани, као идеолошки борци интернационалног комунизма, желели су наставак борбе против фашиста до краја, без обзира на жртве, верујући у победу Совјетског Савеза и њихове Црвене армије над фашистичком армадом.

Други разлог је везан управо за наше русофилство, јер смо ми Срби и ушли у тај антифашистички устанак дубоко верујући у брзу победу Совјета, односно Руса над Немцима. Али, пошто се то није догодило те 1941. године на источном ратишту, него је фашистичка армада дошла до прилаза Москви, наше устанике је ухватио дефетизам и тада су почели да схватају да се рат неће тако брзо завршити, а ни земља ослободити од окупатора.

Трећи разлог јесте политичке природе – око различитих идеја о остваривању државног уређења и успостављања политичког система након завршетка рата. На Техеранској конференцији 1943. године договорена је подела Европе на интересне сфере великих сила победница у том великом другом рату, и они су се определили за Тита и партизане, који су још за време рата извршили реорганизацију свог комунистичког покрета у социјалистички, а непосредно након рата (после Резолуције Информбироа 1948. године) окренули леђа Стаљиновој доктрини комунизма. Черчил је још за време рата те ствари договорио са Титом. Све ово не оспорава чињеницу да је НОВЈ, на челу са Титом, извојевала велику победу (уз велику помоћ Црвене армије, али и западних савезника) над фашистичким снагама у Југославији и ослободила земљу од окупатора уз наравно велике жртве народа, а посебно српског.

Миомир Гарашанин,
Београд


Коментари21
18c88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milic
Postovani Leone Davidovicu.Puno znate,pa me je zato iznenadilo "neznanje" da je Jugoslavija od "saveznika" osnovana kao drzava peivremenog karaktera.Ucescem u pobedi nad fasizmom je SVESNO i namerno ostavljena do smrti Tita.Ni godinu dana od njegove smrti,krenulo je razbijanje i to sa KIM.Pismo podeljenog SANU je sadrzalo i opomenu osvemu sta smo doziveli.I da ne davim vise SFRJ su razbili uz krvi do kolene,tkzv. saveznici,sto su planirali brzo posle NOB-a.Smrt Tita je pocetak i osvete fasizma.
Леон Давидович
Данас је важно говорити само историјску истину. Иначе ништа није остало нити од Дражиних идеја, јер какав год да је био и какве грешке је правио његов програм је био обнова Краљевине Југославије , макар и са другачијим унутрашњим уређењем, а те идеје су мртве. Од Титове државе пак није остао камен на камену . И треба разликовати улогу НОП-а до 1945., дакле време рата је једно, од времена настанка нове Југославије и свега оног што нова власт чини.То су различита времена и различити догађаји.
tja
Nije vazno ko je prvi potrcao pa odustao, nego je vazno ko je trcao i stigao na cilj.
miodrag
Četnici su borbom za monarhiju branili buržoaziju u Srbiji a i šire koja se obogatila na eksploataciji radne snage. KPJ je bila jedna od najorganizovanijih opozicionih partija, najdisciplinovanija ali je bila podredjena Moskvi. i KPJ je čekala naredjenje iz Moskve. Mogla je KPJ izdati proglas Srbima da ih čeka klanje i genocid, ali su čekali. Pre 4. Jula Srbi su pružili otpor ustašama. Pravoslavna crkva nije mrdnula ni prstom da organizuje srbe radi pružanja otpora.
Леон Давидович
Владала је потпуна необавештеност и Срби на просторима НДХ нису имали појма шта их чека., једноставно нису могли веровати да постоји власт која ће поубијати мирне грађане .Било је случајева да су неке Србе који су упозоравали на опасност други Срби прогонили. Многи свештеници СПЦ били су прве жртве.КПЈ није се ни примећива Краљевина Ју. се бавила комунистима као главним непријатељем, о усташама нису ни водили неку бригу. Мислим да је Дража ту нетрпељивост према комунистима и преузео од власти.
Препоручујем 7
slavko
Problem je u tome što se partizani odavno više ne rađaju i gotovo da ih više ni nema a tek rođenih i malo starijih četnika sve više i više.
Mike Kovian
Slavko, zapažanje vam je odlično!
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља