петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:02

Зашто Војводина нема више шума

Тек око седам одсто Војводине је пошумљено
Аутор: Снежана Ковачевићсреда, 13.11.2019. у 20:30
„Војводина шуме“ почну са пошумљавањем, али „дођу људи и преору“,јер су добили плац у закуп (Фото А. Васиљевић)

Нови Сад – У Војводини нема шума и то је већ дуго времена и лаицима позната ствар. Јавност углавном види када се шума сече и у односу на такве слике неретко се ствара читав доживљај који се тиче и пошумљавања и саме шумарске делатности. Нема ни слагања око тога колико је тачно површине под шумама. Према подацима ЈП „Војводинашуме”, то је 7,1 одсто, док други извори наводе између 6,5 и 6,9 одсто. Стручњаци процењују да је оптимална пошумљеност за ову покрајину 14 одсто, али исто тако износе и сумње да се то у оваквим околностима може постићи у наредних двадесет или тридесет година.

Ако ћемо се држати европског стандарда по коме пошумљеност по становнику износи 0,16 хектара, то значи да би Војводина требало да има 308.000 хектара под шумом. А нема ни упола толико, рачуна покрајинска посланица, председница Зелене парламентарне групе Скупштине АП Војводине, наводећи на тематској седници ове групе да је пошумљеност комплексан проблем, али да је свест о томе ниска. Шума, како је указала, има велик утицај на стабилност еко-система, наравно, на стварање чистог ваздуха, на квалитет воде...

На читавој планети, шуме су заступљене са 30 одсто. У Европи их је 46 одсто, а тамо где су земље ЕУ 40 одсто. Србија без КиМ има их на око 29,1 одсто територије, а оптимумом се сматра 40 одсто, док је за АП Војводину тај однос 7,11 одсто према 14 одсто. Екстремно непошумљене војвођанске општине су Мали Иђош, Србобран и Темерин (0,1 одсто), указао је „зеленим” парламентарцима шумарски стручњак др Марко Маринковић, извршни директор ЈП „Војводинашуме”.

Ово предузеће газдује са око 70 одсто државних шума на територији покрајине. Реч је о 109.237 хектара под шумом, чија дрвна запремина износи око 23,6 милиона кубика, а по плану сече се 550.000 кубика годишње.

Да би се пошумљеност повећала са око 7 на 14 одсто, навео је Маринковић, то значи да би требало подићи нових 150.000 хектара шуме, а за то је потребно 100 милиона садница. „Ми сад годишње милион садница произведемо”, даје упоредну слику. Како саднице овог предузећа коштају 1,5-2 евра, могло би се рећи да је Војводини за оптималну пошумљеност потребно 100 милиона евра – и то само за саднице.

Проблем, наравно, никад није искључиво у новцу. Предузеће уосталом послује, како се то могло чути на седници, углавном на тржишту, користећи приходе од продаје „трупца”, што му покрије 80 одсто трошкова. Прошле године, навео је директор ЈП „Војводинашуме” Роланд Кокаи, тај приход је износио 3,5 милијарде динара.

„Пошумљавање заправо почиње сечом шуме”, истакао је Маринковић, објашњавајући да постоји неколико разлога за оправдану сечу, а међу њима је тај да је дрво еколошки најприхватљивији материјал у разним секторима, као и да зрела шума не везује угљеник тако као млада. Шумари никада, како каже, нису били претња шуми већ њу угрожава то што се њене површине на локалном нивоу претварају у грађевинско земљиште, или су у шуми подигнута нелегална (викенд) насеља.

Маринковић је навео да шумско газдинство Нови Сад газдује са 12.000 хектара, а изменама просторних планова 1.000 хектара претворено је у грађевинско земљиште, што значи трајно одузето.

Проблеми се тичу и неусклађености система, па се дешава да ЈП „Војводинашуме” почне са пошумљавањем, а онда „дођу људи и преору”, јер су од локалне самоуправе добили тај плац у закуп за пољопривреду. Према речима Маринковића, Управа за шуме и Управа за пољопривредно земљиште дала је исти плац за две различите намене, а онда су почеле преписке.

Пре три године, републичка влада је ЈП „Војводинашуме” одредила додатних 4.761 хектар шумског земљишта, што је 2.899 парцела, а после прве радости, како наводе у овом предузећу, сачекали су их тешки случајеви које настоје да реше, а тичу се имовинско-правних односа тих парцела, неусаглашености катастра и стања на терену...


Коментари13
36ad6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Jasno je kao dan da Vojvodini nedostaje šume. Meni kao Vojvođaninu- nedostaje šuma. Nema tu šta da se piskara, trambunja i nateže. Para ima. Milion sadnica godišnje je smešna cifra. Sadite 10 miliona. Ne bude li se ovo pitanje rešilo u najskorije vreme... pa znate i sami šta će se desiti... Desiće se to da će sistem u kojem se decenijama oparivate, ušuškavate i ne radite pasti i razbiti se kao zvečka, pa će pući i bruka po familijama a i u zatvore će te popuniti mesta, makar na kratko.
zmago
Godisnji prihod 3,5 milijardi dinara.A nasa drzava tek tako je dala ,,Sportskim drustvima"Zvezdi i partizanu 4 milijarde dinara.
Мунгос
Не треба сметнути с ума колико нам је површина потребно за производњу био-горива и дизел-зејтина. Све те површине треба заштитити од пошумљавања, уколико желимо да остваримо квоту одрживе енергије коју нам је расписала Европска Унија.
Robert
Domaci poljporivrednici,narocito ovi novokoponovani koji su u zadnjih 15 god stekli i do 1000 jutara zemlje vrse glavnu otimacinu po lokalnim licitacijama koje ne bi trebalo ni da postoje dok se ne posumi barem 30% drzavnog zemljista koje nije u nekom procesu povracaja ili pod bilo kojim drugim teretom,dakle koje je slobodno. Posumljeno zemljiste bi bilo korist za sve,neko novo cuvarsko mesto bi bilo otvoreno,pomoglo bi se ocuvanju mikroklime,a ovako samo jedan gazda debelo uziva .
Miloš
Pa to sad ispada da mlado i nedovoljno razvijeno drvo bolje daje kiseonik od starih stabala, nije mi logično. Neka me neko ispravi ako grešim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља