У настојању да што пре пронађу жељено решење, да се издигну из новосталих проблема, који пре свега подразумевају тренутно лошу ситуацију на табели (гледамо у леђа Украјинцима и Португалцима) наши фудбалери и њихов командант са клупе селектор Тумбаковић у наредних неколико месеци имају само један задатак: да пронађу пут до ЕУРА 2020. године? Јер, истинска храброст је када знаш када треба да почнеш да се бориш, и да то радиш без престанка. Многи се с правом питају, шта је то што фали нашем репрезентативном фудбалу, и због чега не постижемо резултате, које би требало на основу чињенице какве играче имамо и за које клубове у Европи наступају. Можда је нашој репрезентацији, која стално и изнова лута, потребан нови стил игре, који ће доносити боље резултате. И зато, у жељи да што пре пронађе жељени модел који не подразумева само ,,козметичке промене,,, већ жељу и одлучност да се нешто значајније уради на међународној сцени, селектор Тумбаковић ће надамо се учинити све, да до тог циља што пре дође. Јер, време, које лети, није наш савезник, навијачи су све незадовољнији, па у том новонасталном фудбалском вакуму, између Русије и ових квалификација, ваљало би тражити ново решење.
Утакмице са Луксембургом, а посебно са Украјином, свакако неће дати коначан одговор на питање за којим лутамо бар добрих десетак година. Али, уколико тај процес што пре започнемо, веће су и шансе да изађемо из фудбаласког мрака.
Повратник у нашу репрезентацију Филип Ђуричић, првотимац Сасуола, не крије да се ужелео нових репрезентатуивних обавеза, и да је у претходне три године, увек тражио исти одговор.
– Стално сам се питао зашто нисам део репрезентације. Истина, после Холандије било је доста промена да не кажем лутања, сада сам се скрасио у Италији, где сам се добро снашао. Сада су пред нама нове обавезе, морамо да победимо Луксембург и Украјину и да верујемо да су чуда у спорту могућа. Зато се питам, верујем као и већина наших љубитеља фудбала, зашто Португалци не би кикснули на крају квалификација. Данас свако сваког може да победи. Искрено, много ми је недосталао ово дружење са саиграчима у Старој Пазови, искрен је првотимац Сасуола.
Међу нашим фудбалским радницима се стално поставља питање: како и на који начин оправдати бројне неуспехе у европским квалификацијама, као и чињеницу да ће се идуће године на ЕУРУ наћи бар пола Европе. Ако Србији ни у том друштву није место, а сигурно је да путем квалификација бар за сада имамо минималне шансе, онда се заиста питамо: шта је са нашим тренерима, по којим методама и принципима тренирају нашу децу и зашто наши најбољи фудбалери који се за милионе продају у иностранству не делују као група. Већ као неко ко се после доброг ухлебљења најео, па је сада сит свега и свачега..
Чињеница је да у последњих пет година гледамо наше фудбалере како се муче, како покушавају да се легитимишу као озбиљна група, али, истина је да у ових шездесет месеци ни један селектор није извео исти састав, бар у две везане утакмице. Зато би Љубиша Тумбаковић под хитно морао да се позабави формирањем тима који ће наставити борбу у баражу, јер, уколико у ове две утакмице бар на старту не будемо имали исти састав, то би могло да значи да се поново вртимо у круг!
Љубиша Тумбаковић би такође морао да послуша савет сваког свог члана у стручном штабу, почев од искусног Дарка Белојевића, мајстора за голмане, који је уз свог шефа близу две деценије. Наравно, да Тумбаковићу а ни Белојевићу уопште није лако када се треба одлучити ко ће од двојице сјајних чувара мреже стати на гол. Марко Дмитровић, који из недеље у недељу заиста има велике утакмице у шпанском шампионату, или са друге стране Предраг Рајковић, који је тренутно у врхунској форми. Зато се чини да је по овом питању, доста деликатна ситуација и да селектор и његов колега у стручном штабу готово пред свако ново окупљање имају исту дилему.
Какву ће подршку имати играчи?
Познато је да је Уефа казнила наш Савез са једном утакмицом играња без навијача, с тим што су овог пута челници из Ниона применили исти рецепт као и за Партизан. То значи да ће сутра на нашем највећем стадиону моћи да присуствују навијачи, не старији од 14 година. Зато се са посебном пажњом очекује да се види како је дејствовао маркетинг ФСС, односно хоће ли на стадиону ,,Рајко Митић,, бити бар приближно иста атмосфера као у Хумској. Уколико све протекне у најбољем реду, онда ће Србија 17. новембра на истом месту дочекати Украјину, надамо се уз велику помоћ навијача. Јер, сабласно је играти пред празним трибинама.
Бјековић, Вукотић, Филиповић...
Потпредседник ФСС Ненад Бјековић помно прати сва дешавања у и око нашег националног тима. Искусном стручњаку, који је недавно напунио 72. године не може да измакне ни један детаљ, па често после тренинга разговара и размењује мишљење са селектором. Такође, пун допринос поправљању имиџа и стања у нашој репрезентацији дају и скаути, легенде Партизана и Црвене звезде Момчило Вукотић и Зоран Филиповић, као и некадашњи челни човек наше фудбалске организације Томислав Караџић.
