четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:24

Учитељ из Врања штрајком глађу тражи правду

После жалби просветним властима и инспекцији које нису уродиле плодом, Миомир Дејановић је одлучио да на други начин скрене пажњу јавности на свој проблем са премештајем у другу школу
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 14.11.2019. у 19:00
(Фото Душан Пешић)

Миомир Дејановић, учитељ OШ „Светозар Марковић” из Врања, јуче је испред те установе започео штрајк глађу, тражећи да ургентно добије решење о враћању у поменуту осмолетку из подручног одељења у Доњем Нерадовцу, јер сматра да „директоркина одлука о премештању угрожава функционисање његове породице и спречава га да брине о сину са аутизмом”.

Како је „Политика” известила у више наврата Дејановић је овенчан титулама наједукатора Србије и бивше Југославије, а премештен је издвојено одељење јер је у матичну осмолетку уписан разред првака мање. Поред тога што му није јасно зашто је баш он изабран за премештај, упркос чињеници да се на незваничној школској ранг-листи иза њега налази 17 учитеља, Дејановић истиче да га промена радног места онемогућава да брине о болесном сину који је мали матурант друге врањанске осмолетке. Супруга, учитељица већ ради у сеоској школи, па је управо овај учитељ досад хитно одлазио у синовљево одељење да га смири када добије нападе беса, које и стручњаци потврђују. Због тога је Дејановић упутио жалбе надлежним институцијама али његов случај ни три месеца касније није решен.

Како каже, у уторак му истиче комисијско боловање, после чега би требало да почне да ради у школи у Доњем Нерадовцу, што се коси са налазом неуропсихијатра да његовом сину неопходан „значајно појачан надзор и обавезно перманентно присуство оба родитеља због раптуса”, односно излива беса и могућности повређивања.

– Жалио сам се и Младену Шарчевићу, министру просвете, као и Милану Пашићу, помоћнику министра за предшколско и основно образовање. Он ме је недавно позвао и питао да ли могу да прихватим предлог да годину дана радим у Доњем Нерадовцу, после чега би ме трајно вратили у Врање. Пристао сам и били смо на прагу решења проблема. Неколико дана потом директорка моје школе послала је општинској просветној инспекцији решење у којем наводи да ће ме после годину дана или више вратити у матичну школу у Врању „ако се стекну услови”. То значи никад, што не могу да прихватим, јер морам да обезбедим свом аутистичном детету наставак школовања. За просвету је срамно то што сам доведен у ситуацију да здрављем и животом браним основно право свог сина да се школује и да у невољи буде са родитељима – истиче Дејановић. Додаје да му не смета рад у сеоској средини, већ то што овај премештај значи и поклапање његових и синовљевих школских смена због чега неће моћи да га води кући из школе и чува док супруга не дође с посла из друге сеоске осмолетке.


Коментари11
3f1bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

buki
Gospodine Sarčevicu, kako mislite sa ovako oholim i bahatim direktorima da rešavate vece izazove, ako ne mozete ovaj jednostavan problem učitelja i njegovog deteta? Kako da vam verujemo da radite za dobro sve nase dece, ako dozvoljavate da vasa direktorka šikanira nedužno dete kome je potrebna pomoc roditelja?
ipak...
Autistično dete je za posebnu školu a ne za normalnu. Država štedi na svemu. Posebna odeljenja sa stručnjacima dala bi rezultate, a ne kobajagi inkluzija. Budalaština.
radmila
Toliko o brizi za porodicu, posebno kad je u pitanju bolesno dete. Ovakva nehumanost do roditelja, koji imaju veliki problem jer im je dete bolesno, i život komplikovan, zbog velikih obaveza, pokazuje kakvo smo loše društvo i kako smo nisko spali. Nekada toga nije bilo, bili smo ljudi dobre volje, pomagali bolesnima, slabijima i siromašnima i ne mogu razumeti ovaj egoističan i primitivan kod, da zato što imam funkciju imam i moć i mogu da se izživljavam nad slabijima. To je za svaku osudu.
Nadzirac
"Поред тога што му није јасно зашто је баш он изабран за премештај, упркос чињеници да се на незваничној школској ранг-листи иза њега налази 17 учитеља.." Koliko je od tih 17-toro uciteljica, a koliko ucitelja? Ako su u vecini uciteljice, a slutim da je tako, onda imamo na delu klasicni mobing "zenskog lobija", cak i da ovaj covek nema autisticno dete. U ovakvim situacijama, bilo da su u pitanju premestaji ili smanjenje fonda casova, prednost uvek moraju imati, po stazu najstariji nastavnici.
Dejan Sakos
Apsolutna podrška, toliko na žalost mogu, ne više.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља