Златни јубилеј завршних АТП турнира памтиће се по драматичним обрачунима велике тројке са новом генерацијом и по страдању све четворице носилаца у уводним мечевима. Јуче су се Рафаел Надал и Данил Медведев, први и четврти на светској листи, борили за останак у Лондону, а данас ће то чинити двојица најтрофејнијих на последњем турниру сезоне, са укупно 11 титула, Роџер Федерер и Новак Ђоковић.

Када су Федерер и Надал поразима почели борбе у О2 арени, а Ђоковић експресно славио против Беретинија, чинило се да наш ас наставља тамо где је стао недељу раније, освајањем пехара у Берсију, те да му је отворен пут повратка на врх светске листе.

Утисак лакоће којом граби ка циљу трајао је само један дан, до епског обрачуна са Домиником Тимом, из којег је Аустријанац изашао као нови фаворит на бетону, чији изгледи више не смеју да се своде само на земљане терене. Издржао је вођство Ђоковића и повратак у трећем сету, а на крају и заостатак у одлучујућем тај-брејку, показујући агресивност без које се не може против велике тројке, за величанствену победу и пут у полуфинале са прве позиције у групи „Бјерн Борг”: 6:7 (5:7), 6:3, 7:6 (7:5).

Ако смо за победу Тима против Федерера на старту (7:5, 7:5) кривили неочекивано слабо издање Швајцарца, оцене су се драстично промениле када је надиграо и главног фаворита у групи, шаљући обојицу на поправни у међусобном дуелу, за друго место у полуфиналу или одлазак из Лондона.

Тако је данашњи 49. дерби најуспешнијих на завршним турнирима добио неочекивану боју и врло специфичну психолошку подлогу. Ђоковић није изгубио од Федерера још од 2015. и води са 26:22 у међусобном скору, додајући својој надмоћи последњу, надреалну победу у најдужем финалу у историји Вимблдона, после две спасене меч-лопте на сервис Швајцарца. Међутим, психолошка предност одавно није била толико наклоњена освајачу 20 гренд слем титула, као данас.

Иако су обојица изгубила од Тима, Ђоковић је поразом изгубио неупоредиво више. Пре свега, зато што је меч по интензитету, ризику и емотивном трошењу био на нивоу финала гренд слема, али у неочекиваном тренутку. Питање је да ли је освајач 16 гренд слем титула икада био у оваквој ситуацији, јер иза таквих пораза, када тенисер пружи све од себе и опет не успе, редовно долазе дуги периоди предаха и преживљавања уочи наредног меча.

Сада има само један дан да се пресабере, а сва сећања на пораз говоре да је изгубио огромну прилику, не само за полуфинале, већ и за прво место на крају сезоне. Већ јуче, после невероватног Надаловог преокрета у мечу са Медведевом, остала је само једна комбинација: да освоји титулу у Лондону, а Шпанац не стигне до финала.

Колико је Новак пао, толико се Роџер уздигао оваквим расплетом. Лако је прошао Беретинија и тек сада му данашња победа гарантује полуфинале, за разлику од расплета са Ђоковићевом победом против Тима. Шестоструки шампион зна колики је сада терет на петоструком и да наш ас више не може да рачуна на психолошку надмоћ којом је освојио непоновљниво вимблдонско финале пре четири месеца.

У свега пар поена тај-брејка одлучујућег сета са Тимом, Ђоковић је изгубио штит самопоуздања, изграђен у јуришу на париску титулу. Може ли потпуно да се „ресетује”, да обнови повређену сујету и его у мечу који, за разлику од Федерера, не игра само за полуфинале, већ и за прво место на свету и обарање рекорда данашњег противника?

У томе је посебан значај његовог данашњег изазова. Ако нешто може да му помогне, то је чињеница да је свестан вансеријске игре којом је савладан и да искрено цени Тимово мајсторство у том мечу:

– Заслужио је победу. Играо је веома храбро, ударао лоптицу из све снаге, ишао на брејк. Цео меч је одиграо истим интензитетом, чак и тај последњи поен. Морам да скинем капу и честитам му јер је одиграо заиста сјајно. Нисам искусио много оваквих мечева где је мој противник ишао на винер из готово сваког ударца.

О мечу са Федерером није много говорио:

– Још сам у игри за титулу, мораћу да се надигравам са Роџером. Победник иде у полуфинале, поражени испада, просто је тако.

И Доминик Тим је објективно говорио о својим победама против фаворита и драстичном узлету форме на тврдој подлози, у дворанским условима:

– Ово је био можда и мој најбољи меч до сада у каријери. Вероватно је Новак сада најбољи играч света, тако да сам био свестан да морам нешто вансеријски и необично да урадим. Ударао сам веома, веома снажно. Поправио сам свој агресивни стил. Излазим више на мрежу, што је важно на овој подлози и даје много других предности. Тако бекхенд готово никад не хватам из неугодне позициј, већ из добре зоне. Могу чешће да одиграм рискантнији ударац, а шанса да лопта буде у терену је већа на оваквој подлози.

Со на рану Ђоковићевог промашаја у трци за прво место додао је Рафаел Надал, победом против Данила Медведева: 6:7 (3:7), 6:3, 7:6 (7:4). Када су га већ сви отписали због убедљивог пораза од Александра Зверева, када је у трећем сету губио 5:1 и спасавао меч-лопту, показао је невиђену унутрашњу снагу и поново постао озбиљан кандидат да победом против Стефаноса Циципаса уђе у полуфинале. Колико та победа квари Ђоковићеве изгледе толико може да му буде и подстрек да се и сам опорави од пораза и настави трку ка титули.

Група „Андре Агаси”

Александар Зверев   1:0       2:0

Стефанос Циципас   1:0       2:0

Рафаел Надал 1:1       2:3

Данил Медведев       0:1       1:4

Група „Бјерн Борг”

Доминик Тим            2:0       4:1

Новак Ђоковић         1:1       3:2

Роџер Федерер          1:1       2:2

Матео Беретини        0:2       0:4