уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.11.2019. у 13:43 С. С.

Египат дискретно обележава 150 година постојања Суецког канала

(Фото ЕПА / KHALED ELFIQI)

Суецки канал се сматра кључном везом између истока и запада. Важан је међународни пловни пут који повезује Средоземно море у луци Саид и Црвено море у Суецу. Званично је отворен Раскошном церемонијом, пре 150. година. Међутим, годишњица његовог отварања у Египту ће проћи дискретно.

(Фото Архивски снимак)

Канал се копао од 1859. до 1869. године као амбициозан пројект спајања Средоземља с Црвеним морем, који ће драстично скратити пут трговачким бродовима од Европе до Азије.

„Суецки канал није право једне нације”, речи су француског дипломате Фердинанда де Лесепс, коме припадају заслуге за осмишљавање пројекта, надахнутог сновима фараона који су хтели да прокопају такав канал још пре четири хиљаде година.

„Своје рођење дугује амбицијама човечанства”, рекао је Француз у говору 1864. године.

На изградњи канала су, према службеним подацима, радили милиони Египћана уз помоћ камила и мазги. Током градње преминуло је неколико десетака хиљада људи, тврде стручњаци.

Први брод преполовио је 164 километра дуг канал 17. новембра 1869. године.

Последице турбулентних догађања на Блиском истоку одразиле су се и на Суецки канал.

(Фото ЕПА / KHALED ELFIQI)

Египатски предсједник Гамал Абдел Насер, велики заговорник арапског јединства, у јулу 1956. успротивио се британским и француским интересима и национализовао предузећа која су управљала каналом.

Одлуком је Насер јако добио на популарности у домовини, али и изазвао међународну кризу.

Три месеца касније су Француска и Велика Британија, државе које су до тада контролисале пролаз, уз помоћ Израела напале Египат.

(Фото ЕПА / STR) Свечано отварање Канала 2015. године

Канал је био бојиште и током арапско-израелских сукоба 1967. и 1973. године.

Данас виталним морским путем управља управа Суеског канала.

Пре четири године, 2015, канал је проширен. Захваљујући том пројекту, време транзита скраћено са 22 на 11 сати, а број пловила који свакодневно прелазе повећао се са просека на 40-45 до 60-65 џиновских танкера, изјавили су у управи Суецког канала.

Међутим, регија је и даље нестабилна. Канал данас штити египатска војска која се носи с дуготрајном побуном на северном Синају.њиме пролази 10 посто свјетске поморске трговине.

Његов значај се повеćава развојем поморског саобраćаја и светске трговине, а с обзиром да поморски саобраćај представља најјефтинији начин превоза и да се преко 80% светске трговине обавља пловним путевима, то га чини веома важном раскрсницом за међународне трговинске токове.

Коментари7
30673
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Рајковић
У реду све написано али, да ли је Дунав плован кроз Румунију?
Nek zida Zapad kad ste protiv Evroazije
@Mungos Ideje ,kakva je kanal DMV su uvek bile na granici sna. Karlo Veliki je počeo mrežu kanala - 3 veka nakon pada Rim. carstva. Franc. revolucija izbija u uslovima intenzivnih nameta radi izgradnje mreže kanala u Francuskoj . Kanal Rajna -Dunav završen je tek 1992. god. Srpski narod bi mogao da se okupi oko ove ideje jer bi vekovna kob u ratovima - dolina Morave na "kući na sred puta" postala naplativa a suše i poplave manje. Ali -to traži pomoć.
Bili bi u stanju da se okupimo oko ideje
Na trećoj fotografiji odozgo (mapa) se vidi kako bi izgledalo interkontinentalno putovanje naravno manjih brodova na relaciji od Soluna do Dunava -kanalom Vardar, Morava Dunav. Put bi bio skraćen za čitavo Sredozemlje osim njegovog istočnog dela, ako bi se putovalo do bilo koje luke na Baltiku uključujući i St.Peterburg ili bilo gde u mreži kanala Rajna ,Majna, Dunav.Brodovi bi plaćali prolaz a sudbina "kuće na sred puta " bi bila strateški, mnogo drugačija.
Мунгос
@ Bili bi u stanju…., поштовање, Та вековна одлична идеја коју су носили многи техничари Србије и около, је данас тешко остварљива. Не због ниског водостаја Вардара, него због јако корумпираног лобија противника Мини ХЕ. …..Иначе, за савремене ауто-путеве које користе Евроазијати, генерације грађана Србије ће враћати кредите, биће то дужничко-робовласничко уређење Србије.
Иван Грозни
Суецки канал спаја Средоземно и Црвено море. А што се тиче канала Вардар-Морава-Дунав, не знам да ли сте видели на шта личи Вардар у горњем току у сушној сезони? На поток. Србији требају савремени ауто-путеви и брзе пруге.
Мунгос
„На изградњи канала су, према службеним подацима, радили МИЛИОНИ Египћана уз помоћ камила и мазги. Током градње ПРЕМИНУЛО је неколико десетака хиљада људи, тврде стручњаци.“ ……….Видимо колико се те далеке 1869. године мало водило рачуна о заштити на раду. ……….Ипак мислим да Французи тада нису уопште водили рачуна о својим робовима, као сада што раде. Сада их умире много мање.
Slavujko
i ko na kraju uzima lovu od kanala?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља