недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:45
ИНТЕРВЈУ: НЕБОЈША ДУГАЛИЋ, драмски уметник

Без музике и поезије не бих могао да замислим стварност

Оно што нема у себи довољно поезије нисам у стању да доживим и прихватим као истинито. Само у тим блесковима људског духа осећам се као свој на своме
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 15.11.2019. у 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Уз Ефенди Миту, Краља Едварда, Проку Пурића и друге драмске јунаке са којима „живи” на позоришним сценама глумац Небојша Дугалић, првак ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, ове јесени упоредо снима две серије „Државни службеник” у којој тумачи лик Милојевића и „Жигосани у рекету” где игра спортског менаџера Војислава Тодоровића. Ту је и његов музичко-поетски кабаре „Да, то су били дани” који у сарадњи са својим колегом Борисом Пинговићем изводи од 2004. године и који ће у суботу 30. новембра у Комбанк дворани у Београду имати своје 300. извођење.

Иза Небојше Дугалића је дуги континуирани глумачки рад. Својим бројним јунацима од Кнеза Мишкина, Сигисмунда, Карађоза, Павла Исаковича, Ракитина, Симеона Њага, Хаџи Замфира, Монаха Исаија, Владимира Дедијера, Николе Пашића, Јован Јовановић... несебично се давао протеклих година, што је публика знала да препозна. Дугалићеву глумачку естетику знао је да награди и његов еснаф, о чему сведоче бројна признања „Милош Жутић”, четири „Зоранова брка”, три Стеријине награде, четири Златна витеза и два Сребрна витеза у Москви, награда „Зоран Радмиловић”, награда матичног националног театра, а недавно и награда „Мија Алексић”...

Са Небојшом Дугалићем разговарали смо у Народном позоришту у Београду, уочи почетка представе „Ричард Трећи”. Затекли смо га у позоришном клубу како чита Платонову „Државу”?

– Увек имам неколико књига испред себе зато што пратим трагове неких проблемских мотива. Занима ме у тим најозбиљнијим дискурсима како се кроз историју на неким преломним тачкама мислило о одређеној проблематици. На тај начин обезбеђујем себи извесну историјску прегледност и пратим како су се наши увиди и читање стварности мењали кроз историју. То ми омогућава да стекнем искуство континуитета које мислим да је јако важно и у мом послу јер један од основних захтева у уметности глуме јесте добар распоред континуитета драмског развоја.

Која је то литература уз античка филозофска дела која вас духовно храни?

Јако волим француске мислиоце 20. века. Они су у мишљењу отишли далеко, као можда нико од мислилаца ранијих епоха. Француска је, наиме, изнедрила највише појединаца који су дали немерљиви допринос развоју људске мисли. Оно што је мени код њих драгоцено, јесте то што се они углавном баве анализом структуралних проблема и начина функционисања одређених проблематика које су врло преводљиве у драмско, и врло употребљиве за то што јесте грађење неког слојевитог и дубоког глумачког и уопште позоришног или филмског остварења.

Свака улога је авантура за себе. Упоредо радите две серије „Државни службеник” и „Жигосани у рекету”. Шта све глумац мора да поседује да би могао током дана да се трансформише у више ликова?

Пре свега занатску вештину и добру концентрацију, али човек се на све то некако временом навикне, посебно код улога у којима је већ сигуран и онда се труди да једноставно што више изнијансира те нове моменте у развоју свог лика. То је можда и добра околност када има много ствари истовремено да ради. Добро је и због глумачке дисциплине и бољег уметничког фокуса, али пре свега је важно да човек има из чега да гради оно што ствара, а за то је потребно да се и сам нахрани изнутра добром литературом. Добро идентификује и артикулише своје искуство, и да зна како је то применљиво и употребљиво као грађа од које настају ликови.

Уз Ефенди Миту, Краља Едварда и серије чека вас и и 300. кабаре „Да, то су били дани” колаж сачињен од музике, поезије и хумора. Чиме све глумац мора да влада у позоришном чину?

У принципу је добро за глумца да влада што шароликијим изражајним средствима и што већим бројем вештина баш зато што га на глумачком путу чекају разноврсни изазови и захтеви. Мислим да је и музика, и поезија, што највећим делом чини садржај нашег кабареа, нешто без чега не бих могао да замислим ниједну стварност. Мени је све у животу некако разложиво на музичку структуру и оно што нема у себи довољно поезије нисам у стању да доживим и прихватим као истинито. Само у тим блесковима људског духа осећам се као свој на своме и осећам да је неко уместо мене проговорио нешто што је моје.

Чиме објашњавате толику дуговечност кабареа „Да, то су били дани”?

Нисмо се надали да ће то тако бити у време док смо припремали овој кабаре. Међутим, испоставило се да је тај колажни концепт нешто што је кроз протеклих 15 година колико кабаре „Да, то су били дани” постоји, добар рецепт за оно чега су људи жељни – неких лепих и добрих момената у којима смо се препознавали док смо сазревали. Музика је одувек на овим просторима чинила одређујући елемент нашег менталитета и постојања, тако да је јако занимљиво када из неких прошлих времена ту музику и поезију доведемо у ово време и онда и та поезија и музика добију ново значење и зрачење.

Иза вас је лепо, безбрижно детињство у Жичи, надомак Краљева. Каква су вам сећања на мирне дане детињства?

Када год мислим о месту свог порекла, увек имам утисак да се све моје тамо зацртало и дефинисало и да све ово што живим као живот јесте само разрада тог нацрта и освешћивање онога што је истинитост сопственог пута. Тако да се у различитим периодима, различитих ствари сећам и присећам и постајем свестан да је то што је сада моја стварност, заправо нешто што ми се већ догодило док сам био мали. А сада то само долази у неком новом виду и од мене захтева неке нове одговоре.


Коментари3
9a381
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko Živković
Небојша Дугалић је играо историјске личности као што су: Поручник Антоније Антић, Франц Верфел, Коста Трифковић, Принц Растко Немањић/Свети Сава, Гаја Пантелић, Ел Греко, Божидар Кнежевић, Владимир Дворниковић, Милан Влајинац, Радослав Анђус, Јован Бошковић, Иво Андрић, Вожд Карађорђе Петровић, Јован Јовановић Змај, Свети Данило Други, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Отац Спиридон, Симо Матавуљ, Коста Милетић и Никола Пашић. Небојша Дугалић је сјајан глумац, музичар и поета!
Obućar
Odličan glumac a još bolji profesor...Njegovi studenti flagrantni i pravi majstori studije lika.Tačno se vidi u njima njegova škola glume.Od žena:Milica Stefanović,Hana Selimović...od muškaraca:Borko Sarić,Igor Benčina....
Mitke
Zar nije javljeno da godpodin Dugalić sa porodicom napušta zemlju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља