петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:02

Треба нам свака Његошева реч

Његошев живот и дело уско се преплићу с Матицом српском у коју се он учланио 1845. године
Аутор: С. Ковачевићпетак, 15.11.2019. у 14:53
Петар Петровић Његош (Фотодокументација „Политике”)

Нови Сад – У Матици српској одржан је Његошев дан који периодично приређује Његошев одбор на челу са епископом Амфилохијем. Митрополит црногорско-приморски, ипак, због обавеза није стигао у Нови Сад на јучерашње свечано отварање трећег научног скупа посвећеног великом српском песнику Петру Другом Петровићу Његошу (1813–1851), који је био и владика и владар у Црној Гори.

Његошев живот и дело уско се преплићу са Матицом српском у коју се учланио 1845. године. У њеном „Летопису” је објавио неколико текстова, а ту је 1834. освануо први критички приказ Његоша из пера Теодора Павловића.

„Он је једна звезда на том богатом небу Матице, њен вршњак и свакако једна од оних кључних личности који јој је дао облик који она сада има и који ће, са благословом божјим, имати и у будућности за наш народ”, навео је владика Исихије, обраћајући се скупу уместо владике бачког Иринеја који такође није могао да дође.

Треба нам свака Његошева реч, поручио је академик Миро Вуксановић, потпредседник одбора на научном скупу чија тема је овог пута словила „Језик у Његошевим делима”.

Претходна два пута, 2009. и 2017. године, подсетимо, разговарало се о делима Његоша и о књигама које су други писали о њему, а у међувремену је 2013. обележено двеста година од рођења песника, све праћено објавама зборника научних радова, уз остале активности Матице.

Јуче је академик Вуксановић предложио да Матица српска учини још један подухват – обнови и редигује „Речник Његошева језика”. Ту књигу Михајла Стевановића и сарадника објавило је седам издавача Србије и Црне Горе, у три хиљаде примерака, 1983. године, али се од тада, према речима Вуксановића, „све променило, померило и донело сметње, толико да понекоме ни Његош није исти, како пишу и говоре, како чине и не погађају”.

„Његош је рекао ко је и од кога је. Њега не треба подучавати. Најсигурнији пут до њега је његова реч. Зато је ’Речник Његошева језика’ капитална књига за српску књижевност, науку, просвећеност, културу и духовност”, додао је Вуксановић и подсетио на предговор тој књизи, у коме Стевановић наглашава да је Његошев језик био и народни и богатији од народног, да је Његош „један од твораца нашег књижевног језика”.

Са јучерашњег скупа посвећеног Његошу (Фото: С. Ковачевић)

Председник Матице српске проф. др Драган Станић рекао је да је Његош једна од централних категорија наше културе која нам омогућава да трајемо и у времену – боље и много боље са њим, како каже, него без њега.

„Они који буду покушали без њега – а многи покушавају чак управо на оном месту где је он рођен и где је столовао, сасвим сигурно неће имати оно трајање на које би могао да рачуна онај који има Његошев благослов”, додао је Станић.

Он је подсетио на рушење капеле на Ловћену, рекавши да је то био и чин „деструкције памети”, али да се „та капа ловћенска враћа на многим другим местима”. На многим местима се граде капеле, што подсећа на то колико је Његош „свеприсутан”.

Дани посвећени Његошу, према речима градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, уче нас да се Његош и српска култура не могу одвојити – „ни административним, ни политичким одлукама, ни фалсификовањем историје, ни напорима да се изврши ревизија”. Нагласио је и да Нови Сад, кроз пројекат „Европска престоница културе 2021”, промовише све наше културно благо и наслеђе, и захвалио је Његошевом одбору што нас подсећа и опомиње на значај ове „ванвременске личности”.


Коментари33
4db23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miran
jos uvek podele i price ko je Srbin a ko Crnogorac.Njegos je sve objasnio a i Petar Cetinjski a zakljucio kralj Nikola.jednostavno receno Crna Gora je geografski pojam, kao i Hercegovina ili pak Sumadija pa se dobro zna ko su Hercegovci a i ko su Crnogorci!da li covek zeli da bude Srbin ili ne je sasvim drugo pitanje. ako se svinja oprasi u avionu ipak nije pilot...
Matko
Ti ko' kiša oko Kragujevca! Što ne izusti do kraja ko je ko bez obzira na geografiju? I nije istina da je CG samo geogr. pojam. A u Hercegovini imaš sava tri naroda a ne jedan.
Препоручујем 1
Драга Мирсин Сибничанин
И Црногорци и Срби (старином сви само Срби) подједнако "смлаћени" у знању и сећању од комуниста зачас заборавише ад им је данашња преовлађујућа хрватска латиница унета и у Србију и у Црну Гору први пут у њихов језик као окупаторско писмо.
Dragomir Olujić Oluja
Pre Njegoša i Sime Sarajlije u Crnoj Gori nema Srba! Petar I je 1827. u pismu ruskom poslaniku u Dubrovniku napisao da je Sarajlija jedini Srbin u Crnoj Gori: "Ja ne znam bi li se ikakav drugi Serbin soglasio živjeti u Cernoj Gori, kako što je naš ljubazni Milutinović soglasan."
Paskoje
Da ste procitali celo pismo, onda bi ste shvatili u kom kontekstu je mislio, mada je dovoljna i sama recenica. Inace, isti vladika koji se na ruskom dvoru 1807. godine zalagao da se obnovi srpska drzava od teritorija Crne Gore, Hercegovine i Dubrovnika. Nego je interesantno kako ste do pre samo nedelju dana ovde pisali kako su svi ti izvori, zapravo nekakva "kriticka izdanja" (brkali ste primarne i sekundarne izvore, ali ajde), a sada se upravo na ista pozivate bez problema. Ne ide to tako...
Препоручујем 3
Драган П.
Овде је термин "Сербин" употребљен у смислу територијалне припадности, а не етничке. Данас би се то рекло "Србијанац". Треба разумети ту разлику. Срби се на простору Црне Горе у разним историјским изворима помињу још у раном средњем веку. А када се Црногорци и Црна Гора први пут помињу? Много, много касније.
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Gladni Srbin
Treba nam njeguski prsut.
Lepi
Daj Boze da se srpski rod ujedini oko svog velikana Petra II. Malo vise citanja Njegosa, malo manje gledanja rijalitija i mozda se i spasemo. I da se izgubljena braca vrate svom stadu, da se u ljubavi i slozi borimo za buducnost.
Lujo
Kada bi Gorski vijenac bilo samo puko literarno delo, ne bi bio toliko znacajan kako za literaturu i za istoriografiju kao sto je to slucaj u savremenoj nauci. Naivno tumacenje nekih literarnih dela jeste zanemarivanje cinjenice da se kroz specificnih dela, poput Gorskog vijenca, moze vrlo dobro uvideti i stanje u drustvu tog vremena.To bi bilo kao kada bi sada uzeli Marka Marulica i rekli da je njegovo delo Judita puko literarno delo - a kod god je citao Juditu i shvatio je, znao bi da to nije.
Препоручујем 2
Matko
Čitanjem Njegoša nećeš nikoga ujediniti. Čitati ga kao puko literarno delo - DA, za ostale namene... ima drugih, mnogo savremenijih (njegovih) savremenika.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља