Математика је егзактна наука и два и два су увек четири осим кад је реч о ријалити програму. Јер, мада већина поштоване ТВ публике тврди да никада није бацила ни поглед на „Парове” и „Задругу”, подаци о гледаности сведоче да није тако. У сваком случају, гледали ви или не, они су неколико сати дневно на телевизијама са националном фреквенцијом, што ће рећи, на јавном добру. Најчешће и у дневном термину без ознаке на екрану да програм није препоручљив за гледаоце млађе од 12 година.

У недељу се емисија „Ексклузив специјал” Прве ТВ позабавила тиме колико школска деца препознају „јунаке” ријалитија. Резултати су били одлични, знали су и ко је Миљана, а ко Мики из Купинова, али су им ликови врхунских кошаркаша и одбојкаша са фотографија били загонетни...

А дешавања у ријалитију „Задруга” напретек: те Миљана разбила нос веренику, те се потукли Бане и Милан, те Емина тукла свог пса који је такође на имању у Шимановцима. И стално слушамо оправдање: ријалити програми постоје свагде у свету, није наш изум већ смо га преузели. Тачно, али смо га и надоградили као нигде у свету!

Подаци за Риплија: дете зачето у једном ријалитију је већ другу сезону заједно са мајком и бабом у „Задрузи”, док му је отац, којег није ни упознао, и даље у ријалитију на Хепију. Овај дечачић је први пут са два или три месеца старости постао један од учесника „Задруге” који, истина, није пред камерама, али зато сваког месеца прима хонорар. У „Задругу 3” је ушао (боље речено унесен) убрзо после првог рођендана. Да не помињемо да је и као фетус у мајчином стомаку био учесник „Задруге 1”. Мали Жељко, како се зове најмлађи становник Имагинаријума у Шимановцима, постаје и део таблоидизације Србије јер су осванули наслови о томе да је ушетао у собу и затекао мајку и њеног вереника које је управо обузела страст.

Веома је необичан избор учесника ријалити програма, некада су то била имена из естрадног живота, а сада су то углавном анонимуси који се „истичу” простаклуком, вербалном и физичком агресивношћу и чињеницом да готово нико од њих нема ни занимања ни професије. Али, они који изађу тежи за десетине хиљада евра добијају гратис и занимања: певачица, модни креатор, манекен... У томе им свесрдно помажу таблоиди који их због свог тиража хвале или куде...

Данска, земља са високим стандардом и одличним здравственим и социјалним условима живота, чији становници су на врху листе оних који се осећају срећно и безбрижно, уводи у школе предмет емпатија или саосећајност. Ко ће нашу децу томе учити?

Ријалити свакако неће!