„Алипеј” у Србију доноси потпуно нов начин плаћања – електронски новчаник, односно електронски сервис преко кога би наши грађани могли онлајн да плаћају робе и услуге на већини продајних места и на нашем тржишту, а не само преко интернета. У овом тренутку то готово да није могуће, јер се у продавницама, осим готовине, користе углавном картице, али не и овакав систем наплате, каже за „Политику” Татјана Матић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. Како додаје, сарадња са највећом и најзначајнијом кинеском ИТ компанијом знатно би допринела развоју електронске трговине и тржишта у нашој земљи. Што је најважније за кориснике, овакав систем наплате је сигуран и поуздан, а важно је да евентуалне злоупотребе ова компанија компензује у целини. „Алипеј”, огранак за дигитално плаћање кинеског гиганта за е-трговину „Алибаба”, настао је искључиво због наручивања робе преко ове платформе, међутим, данас се у Кини готово сва плаћања обављају преко овог система.

– Проценат грађана Србије који купују преко интернета расте, али је једна од већих препрека до сада било неповерење у овај начин трговине. У случају ове кинеске компаније и система који је промовисала кроз електронско плаћање, сигурност куповине је на највишем нивоу – каже Матићева.

У Министарству трговине истичу да очекују да ће приходи од електронске трговине у овој години износити око 354 милиона долара. Са очекиваним растом од 9,6 процената до 2023. године предвиђа се да ће приход бити 510 милиона долара.

Интересантно је и да је највећи приход на домаћем онлајн тржишту остварен од продаје електронских уређаја, и то 161 милион долара, а просечна потрошња по кориснику износи 87,18 долара. Број корисника електронске трговине порастао је са 18 одсто (од укупног броја корисника интернета у 2011. години) на 30,9 процената, колико је забележено прошле године.

Иначе, према подацима Завода за статистику, у Србији 72,9 одсто домаћинстава има интернет прикључак, што је за 4,9 одсто више него 2017. године. Током 2018. године више од 1,8 милиона грађана је куповало путем интернета. Број е-купаца из године у годину расте, међутим и даље је чак 45,4 одсто оних корисника интернета који никада на овај начин нису поручивали робу или онлајн услуге.

– Истраживања показују да је просечан интернет купац у Србији спреман да за једну онлајн куповину издвоји 10.334 динара. Он није довољно добро информисан о својим правима при интернет куповини, а оно што би га подстакло да чешће и више купује онлајн је могућност замене или враћања достављене робе у најближој радњи трговца, као и могућност да производ види и провери пре него што плаћање буде реализовано – наводе у Министарству трговине.

Kао главну предност е-трговине, већина (84 одсто) је навела уштеду времена, док су као позитивне стране поменули и практичност, доставу на жељену адресу, шири асортиман робе и мање физичког напора. Иначе, четири од 10 испитаника су у последњих шест месеци обавили онлајн куповину, наводи се у Министарству трговине.

Истраживања онлајн трговине у Србији показују да се чак 43 одсто онлајн купаца плаши да ће добити погрешан производ који су наручили преко интернета. Трећина је неповерљива према квалитету поручене робе и информацијама које пружају интернет продавци. Ипак, чак 85 одсто грађана до сада није имало негативно искуство у онлајн куповини. Интернет купци у Србији убедљиво најчешће купују одећу, обућу и спортску опрему (74 одсто), при чему се за њихову онлајн куповину више одлучују жене (85 процената), млади између 18 и 34 године и људи с нижим примањима. Техника и технологија су на другом месту и ове производе чешће купују мушкарци – 54 процента.

Недовољно информисани о правима

Истраживања показују да већина испитаника (45 одсто) у Србији сматра да је релативно добро упозната са својим правима при онлајн куповини. Ипак, просечна оцена од 3,1 говори да наши грађани о овоме нису довољно информисани. То потврђује и трећина оних који признају да је њихово знање о правима интернет потрошача оскудно. Потрошачи који су имали негативно искуство приликом куповине преко интернета жале се на лош квалитет достављене робе, затим на испоруку погрешног производа или чињеницу да роба никад није стигла.

Око 40 одсто старијих грађана користи интернет

Интернет корисници у Србији, како показују подаци званичне статистике, су сви грађани од 16 до 24 године, у популацији од 25 до 54 година старости њих 90 одсто користи интернет, а међу старијима је око 40 одсто корисника. Када се посматра укупан број корисника, највише је оних који преко интернета претражују информације о роби и услугама, а онда следе они који гледају видео-садржаје и користе друштвене мреже.