субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Боливија није изолован случај

Аутор: Маја Т. Искјердочетвртак, 21.11.2019. у 18:00
(Фото Бета/АП)

 

Беше 2015. година, преморена слећем на аеродром „Ел Алто” у Боливији, на преко 4.000 метара надморске висине. Ноге ми као од олова, а три војника са митраљезима воде ме у аеродромску канцеларију. Млада госпођа, строгог изгледа каже ми да сам ушла у њихову државу без визе. Гледајући мој пасош промрмља колеги који седи поред ње: „Ова је дошла из Србије, знаш то су они који су продали свог човека.” Наплатише ми 10 долара и пустише да одем.

Улице Ла Паза одишу строгошћу, сиромаштвом, али достојанством. Тако нешто нисам видела ни у мом Перуу, а ни у мојој Србији. На пијаци „Лас брухас” могли су се видети натписи „Штитимо нашу земљу – наше претке”, „Волимо друге, али чувајмо своје”. Фотографије Ева Моралеса и боливијске заставице свуда око мене, пуначке Индијанке такозване ћолитас нуде домаће производе хрпи туриста која покушава да дише и одржи равнотежу на огромној надморској висини.

Многи говоре ајмара језиком, па сам их тешко разумела, али сам им се дивила, јер су одржали свој језик упркос вишевековном колонијализму који им је бранио да говоре сопственим језиком, који им је бранио њихову културу и религију, другим речима: негирао њихово постојање.

Ево Моралес је први председник Боливије домородачког порекла. Као први аутентични представник свог народа, није само он тај који прети империјалистичким идејама већ им прете староседеоци који се труде да поврате аутономију и достојанство које им је одузето.

Овај процес буђења сопственог успаваног идентитета рођен је као нада еманципацији и социјалним реформама, посебно аутохтоног становништва не само Боливије већ и целе Латинске Америке. Дакле, оно што се дешава у Боливији није изолован случај већ је реч о глобалном феномену који се последњих дана одражава у неколико латиноамеричких држава. То је исти онај колонијализам који поново жели да надвлада домородачке земље и њихов народ, одузимајући им колективни идентитет и уклањајући им права. Данас се овај вид зла не зове више колонијализам већ се зове неолиберализам.

Баш као што су окупатори америчког континента у 15. и 16. веку дошли мачем и крстом не би ли наметнули своје краљеве, језик, религију, економски модел, тако се и данас економски глобалисти уједињују у наметању системског кршења људских права и порицања културне различитости зарад профита.

Војни пуч промовише боливијска олигархија, уз пуну подршку Сједињених Америчких Држава. У недавној изјави Ноама Чомског, сазнајемо да је оперативни центар амбасаде САД у Ла Пазу открио два плана за Боливију: 1. државни удар, 2. убиство Моралеса.

У првом су успели.

Остаје нада да ће се свест грађана САД пробудити, као што се пробудио Џек Лемон у филму „Нестали” Косте Гавраса, који трага за несталим сином, у крвавом хаосу свргавања председника Аљендеа у Чилеу. Огорчен на то крвопролиће које му је однело сина, он постаје сведок чињенице да тај рат није производ латиноамеричког лудила у које је веровао, већ насушна потреба америчке администрације у циљу заштите њених стратешких интереса. Интереса у којима је староседелачко становништво у потпуности маргинализовано.

Пријатељица из Ла Паза послала ми је фотографију на којој се виде узбуњени демонстратори опозиционари, махом белци, потомци колонизатора, а на једном од транспарената пише: „Viva Bolivia sin los Indios” (Живела Боливија без домородаца”) …
Ауторка је редовни професор универзитета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари10
ea510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Nemaju Amerikanci nista s ovim osim da su samo izvrsioci naredbi. Zna se ko vlada novcem u danasnje vreme.
Mobutuseseseko Kukungbendewazabwanga
Живо ме интересује шта би на ово рекао господин Јакшић.
Andrej
Sjajan, pronicljiv clanak. Odlicno poznavanje južne Amerike. Drago mi je da kod nas i dalje, ili jos uvek, postoje ovakvi kriticki glasovi i uvidi.
I DJ
Hvala autoru I Politici.
Unprofor
Lep pregled. Comski je takodje imao dobro oko za desavanja u obe Amerike

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља