недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Чији си ти, мали

Аутор: Симо С. Стокићчетвртак, 21.11.2019. у 18:00
Пећка патријаршија (Фото А. Васиљевић)

 

Никада не могу заборавити своје дечачке дане проведене у сеоској средини са патријархалним погледом на свет готово свих житеља тога малог места. Нека правила из те средине можда треба схватити као универзална и у савременом свету. Пођимо редом. Када би ме срео на сеоском путу неки старији чика. Неизоставно би приупитао: Чији си ти мали? Ја бих одговорио: Славкин (у тој средини не каже се Славков). Мој одговор и последично сазнање би ме код старог чике одмах у његовој уобразиљи  ставили на одређени пиједестал у склопу разних вредности које се односе на породицу и будућност детета. У себи би премишљао и закључивао који могу бити домети тога детета,  у конкретном случају, Славкиног. Да ли може да заврши високе школе, да ли је немирно, да ли је склоно прављењу изгреда на сеоским окупљањима, да ли је вредно и шта је јутрос доручковало. Безброј пута један те исти чика би ме питао шта смо ручали данас. Тада нисам схватао смисао таквих питања, али ми је данас све то кристално јасно. Тим питањима хтео је да утврди да ли можемо себи да приуштимо оброк са месом и слаткишима, или тек клот пасуљ. Тако  су сељани преко испитивања деце утврђивали буџете својих комшија.

Савремени свет није одмакао ни за јоту од таквих размишљања. Питају нас „велики” чији смо ми заправо. Да ли остајемо и даље проруски или можемо некако да се преобратимо па да будемо истински прозападни. Наши политичари говоре да смо ми своји на своме и да нећемо да будемо ничији, али они упорно траже да кажемо ко је нама прави „тата”. Даље нас озбиљно запиткују шта ми то купујемо на светској пијаци и кажу нам да није добра куповина одређене робе. Хоће чак и да нас казне због тога. Упозоравају нас да би било добро да признамо независност Космета, јер ће и они нас тада признати! При томе заборављају да смо ми један од оснивачи Организације уједињених нација. Кажу и да прихватају сваки договор који они претходно проуче и процене да ли је у складу са њиховим интересима.

Даље нам као награду предочавају укидање такса уколико престанемо да лобирамо за повлачење признања. Приморавају ме тако да се сам запитам: Чији смо ми стварно? Да ли можемо бити свачији и ничији као она несрећна друштвена својина? Не дају нам да будемо само своји и упорно траже да се истински одрекнемо утицаја Русије. То их посебно боли и док се потпуно не окренемо Западу, онако као Црна Гора и Македонија нема ништа од чланства у Европској унији. Даље се питам да ли већина Срба стварно може да буде као већина Црногораца и Македонаца (односно њихових влада које су то јасно показале) и да потпуно окрене леђа Русији?

Потом закључујем да наш народ није спреман на такав радикалан заокрет због историјских околности и да би, у том случају, поново биле инициране резолуције о геноцидности Срба. Тада би нас ти који су нас примили у своје јато потпуно докрајчили како на културном тако и на економском плану јер би се појавили одштетни захтеви суседних држава. Тада би дужничко ропство а не економско благостање којем се надамо постало стални пратилац и белег Срба. Тренутно стање је такво да нам се дају пука обећања и наговештава леп живот само још да признамо то Косово и ето нама ненаданог благостања. После би тражили потпуни одијум и санкције према Русији и, најзад ,„протеривање” свих културолошких вредности што чине темељ српске државе. Наши политичари за сада добро одолевају тим  притисцима са осмехом, па и они кажу да су увек спремни за компромис. Тај компромис мора да подразумева минимум виталних српских интереса. Ментори независног Космета увиђају да не могу добити признање овакве државе па полако губе нерве и почињу да прете и другим тежим мерама, за почетак санкцијама, уз образложење да нисмо смели куповати руско оружје. Видеће се наредних месеци где ће завршити такви ултиматуми.

Витални интереси Срба не могу се продати за економско благостање на стакленим ногама. Уосталом богатство народа није само у економском благостању већ много више у поштовању сопственог идентитета и чувања темеља културе и традиције који нису за продају. Сви народи у Европи и свету љубоморно чувају своје историјске корене и традицију. Зашто би се Срби одрекли своје историје?
Аутор је дипл. правник

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари8
68e74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Диван текст
Један од ретко добрих, душом и мозгом писаних, текстова на страниацма "Политике".
драган ђурић
Уосталом богатство народа није само у економском благостању већ много више у поштовању сопственог идентитета и чувања темеља културе и традиције који нису за продају. Потпуно се слажем са Вашим мишљењем господине. Ове две ствари морају да иду упоредно јаена са другом и да се страшно води рачуна да се баланс не помери. Јер није лако то иѕвести поготову ако сте мала држава. Обичан човек, који није патриотски васпитан од малих ногу, иде по принципу ко да више пара, пара врти где бургија неће.
nikola andric
''Ókvir referencije''. Za imena se kaze da samo naznacavaju dok nemaju ''znacenje'' u predikativnom smislu . Predikati ''naznacavaju'' osobine, karaktere, svojstva, itd. ''subjekta'' u recenici ili iskazu. Nasi predci su ocevidno bili svesni te cinjenice pa nisu pitali za ime nepoznatog lica nego za ime rodbine kako bi mogli postaviti nepoznato lice u poznati okvir rodbine. Pretpostavka je naravno da su porodice vazne u smislu informacije. U zapadnoj Evropi vas niko nece pitati ''ciji si?''
Dusan T
Fascinantna promena. Ne znam da li je u pitanju smena generacija ili sta, ali se jos uvek jasno secam udaranja u prsa u toku raspada SFRJ, i toga kako je Srbija tri puta ratovala. Od te velike sile do "Ciji si ti mali?" Ne veliki, nego mali. Mislim da je pozicija Srbije uvek teska, ali koliko su oni preterivali na jednu stranu, toliko se sada preteruje na drugu - karakteristika krecnjaka koji je davno preuzeo javni diskurs. To je prvo sto treba eliminisati iz javnog zivota. Inace tekst je dobar.
Боба
Тачно, није све у парама а без слободе нема ни добре економије. Остаје међутим да се одговори на они питање "Чији си ти мали". Све док не будемо смогли снаге да одговоримо на њега "компромиси" које неки траже нас само слабе и полако воде у ћорсокак. Наравно то не значи да морамо да се конфронтирамо са некима али у временима када је питање "или си са нама или против нас" владајућа филозофија на западу не можемо се заиста надати да ће нас икада прихватити овакве какви смо. Поуке извуците сами.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља