субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Годишњица увођења приштинских такса

Аутор: Др Дејан Јововићчетвртак, 21.11.2019. у 18:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

 

Дискриминаторне, једностране и антицивилизацијске таксе од 100 одсто на робу из средишње Србије и БиХ, које не постоје нигде у свету, Приштина је увела 21. новембра 2018. године. Претходно су 6. новембра биле уведене таксе у висини од 10 одсто. Београд није применио контрамере, али је чврст у ставу да без укидања такса нема наставка дијалога са Приштином.

Директор косовске царине изјавио је да је од почетка ове године до краја септембра, вредност набављене робе из Србије износила 3,3 милиона евра, док је у истом периоду 2018, та вредност била 328 милиона евра, што значи да је због увођења таксе вредност набавки пала за чак 99 одсто. Косово и даље има негативан трговински биланс, јер српску робу нису заменили домаћи производи, већ увоз из других земаља. Када је реч о БиХ, за девет месеци ове године на Косово је увезена роба у вредности од 1,9 милиона евра, у поређењу са 57 милиона евра у истом периоду прошле године. У погледу испорука, Косово је до краја септембра 2019. испоручило у Србију робе у вредности 13,6 милиона евра, а у истом периоду прошле године  робу у вредности од 24 милиона евра.

Према званичним српским подацима, пре увођења једностраних такса, око 1,2 милиона евра дневно или више од 400 милиона евра годишње била је вредност производа који су из Србије улазили на тржиште КиМ.

Како истичу из Привредне коморе Србије, штета коју је српска привреда претрпела од почетка примене такса до септембра ове године, износи 328,4 милиона евра, и то мерено само нереализованим испорукама. Улазак робе из централне Србије на КиМ опао је у просеку за више од 80 одсто на месечном нивоу. Осим српске привреде, последице неразумне политичке одлуке Пришине трпе и грађани и привреда КиМ. Колика ће бити штета нанета буџету Србије знаће се на крају ове године, али сигурно ће се увођење таксе негативно одразити и на укупни БДП земље.

Индиректна штета због такса много је већа, а то је губитак тржишта за српске привреднике, чак и када таксе буду укинуте. Они се на тржиште КиМ неће лако вратити, јер су га са својом робом заузели привредници из земаља у окружењу. Грчка је 3,5 пута повећала извоз, али и друге земље као што су Словенија, Хрватска, Мађарска, Бугарска и Македонија. Ове земље пласирају робу слабијег квалитета коју на КиМ продају по знатно вишим ценама. На пример, пшеницу плаћају 15 евра по тони скупље него када су је набављали из централне Србије, а српска је знатно бољег квалитета. Литар обичног млека у тетрапаку који је био 80 динара, сада је 120 динара, а толико износи и цена јогурта.

Највеће штете имају грађани српске националности, али и Албанци, пошто је поскупела роба на КиМ, док штету трпе и произвођачи, јер су сировине набављали у Србији. Таксе су донеле само политичку корист албанским појединцима који ће их политички материјализовати.

Како су саопштили представници цивилног сектора са севера КиМ, такса на робу из Србије је драстично смањила прилив новца у посебни фонд за развој општина на северу КиМ. Наиме, овај фонд формиран је на основу Бриселског споразума 2013, а попуњава се новцем од царињења робе на прелазима на северу КиМ. До краја прошле године у овај фонд стигло је 15,5 милиона евра, али од тренутка увођења такса прилив је драстично смањен.

Средином ове године због такса разматрало се увођење контрамера. Тако су Србија и БиХ бавиле идејом да „уколико таксе не буду укинуте до самита лидера западног Балкана у Паризу 1. јула ове године, две земље ће размотрити увођење различитих модела контрамера, свесне да то није најбоља, али свакако јесте изнуђена мера” . То се, ипак, није десило што је добро, јер централна Србија мало производа набавља са Косова, а избегнута је и ситуација „вештачке расподеле кривице” где би се могло заборавити која страна је прва увела таксе.

Такође, влада Србије разматрала је и могућност покретања међународне арбитраже због приштинских такса, у складу са ЦЕФТА споразумом. До тога није дошло што је, такође, добро, јер је арбитража, пре свега, релативно дуг процес чији исход је врло неизвестан.

До сада, није било јачег међународног притиска да се таксе укину. Брисел и поједине земље Европске уније и САД су више пута, као и Уједињене нације и Унмик, гласно и недвосмислено рекли да је реч о кршењу ЦЕФТА споразума, као и Споразума о стабилизацији и придруживању који је Приштина потписала 2016. и позвали је да повуче контрапродуктивне таксе, али то се није десило. ЕУ се само вербално млаким саопштењима небројено пута оглашавала у вези  са укидањем такса. И САД су се слично понашале до сада, уместо да тзв. косовској влади заведу оштре мере и ускрате конкретну финансијску помоћ, што би довело до промене понашања албанских званичника.

Потребан је већи степен економске интеграције на Балкану, који подразумева стварање заједничког економског простора, без баријера и компликованих процедура које отежавају слободан проток роба, људи, услуга и капитала. Услов за то је безусловно укидање такса које је увела Приштина.
Аутор је економиста, научни саветник

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари2
955b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Ma реципроцитет постоји - они нама таксе а ми њима слободан увоз свега и слободан улаз свих, гле чуда само са простора где живе Албанци. Тај филм смо гледали у СФРЈ на Косову и Метохији. Ако је неко заборавио како се завршило треба га изгледа стално подсећати.
Zoran
Blago nama sto izvos zavisi od Kosovo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља