петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ИНТЕРВЈУ: Мајлинда Брегу, генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу

Регион не може вечно да чека у реду за ЕУ

Одлука да се не отворе преговори о придруживању могла би довести до наглог погоршања ситуације
Аутор: Јелена Попадићнедеља, 17.11.2019. у 08:21
Мајлинда Брегу (Фото EPA-EFE/Salvatore Di Nolfi)

Нова стратегија проширења ЕУ мора бити храбра, јасна, кохерентна и недвосмислена, каже у разговору за „Политику” Мајлинда Брегу, генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ). Наглашава и да западни Балкан не може вечно да буде у климавом реду и да чека на чланство у ЕУ, а да у међувремену пропусти да уради пуно тога. Брегу, која је на овој функцији заменила Горана Свилановића, додаје да се ЕУ суочава са бројним изазовима и разликама у ставовима када је реч о проширењу. Западни Балкан, како каже, проводи сваки дан у стању неизвесности, иако је годинама свестан да се његова перспектива придруживања ЕУ не приближава остварењу.

Некадашња министарка европских интеграција Албаније (од 2007. до 2013. године) и посланица у албанском парламенту (од 2005. до 2017. године) за „Политику” наводи да сваки пут кад у ЕУ атмосфера није на врхунцу, на површину исплива све више проблема. Од када је почетком ове године ступила на дужност снажно се залаже за регионално повезивање, иако је свесна да је то није лак посао.

Повезаност је велики проблем нашег региона. Незапосленост је висока, одлив квалификованих кадрова је забрињавајућ, а ту су и изазови у погледу безбедности, билатерални спорови. Зар се заиста морамо стгално подсећати да је овај регион наш дом?

Сматрам да је крајње време да се усредсредимо да боље повежемо људе и економије, стављамо акценат на стварне потребе људи, јачамо споне између економија на западном Балкану у корист свих грађана и да се више посветимо домаћим реформама, уместо да опсесивно чекамо да нам други одреде нове рокове и методологију рада.

Како би, по вашем мишљењу, требало да изгледа нови приступ проширењу ЕУ?

Можда је боље да сачекамо да нови приступ проширивању ЕУ прво буде дефинисан. Западни Балкан није био на листи приоритета неких земаља чланица ЕУ, међутим, што се тиче западног Балкана сматрам да је приоритет да будемо консултовани око нове методологије. Какав год био тај нови приступ, каква год била нова методологија, нова реалност, како год ће се све то звати, морало би бити усаглашено са западнобалканском шесторком. У време неизвесности, поготово у оваквим временима, нова стратегија проширења ЕУ мора бити храбра, јасна, кохерентна, недвосмислена и мора пружити методологију која ће обезбедити снажнију повезаност ЕУ и западног Балкана и пре придруживања. Без испразних обећања, а свакако методологију која ће економијама из региона омогућити да раде на потребним реформама.

Када сте о томе говорили, рекли сте да мора да се избегне „геополитичка штета” по регион. На шта сте мислили?

Одлука да се не отворе преговори о придруживању могла би довести до наглог погоршања стања. Свака лоша ситуација постаје гора ако се њом не позабаве на одговарајући начин. Сви смо свесни да постоје одређене негативне силе које би могле да раде против реформи у региону. Под тим не мислим искључиво на треће стране већ и на то да региону геополитичку штету може нанети и сама политичка нестабилност, што је реална опасност. Западни Балкан је још периферно подручје на коме се такмиче различити утицаји. При томе сам свесна чињенице да све израженије присуство незападних актера није својствено само западном Балкану већ чини саставни део глобалних промена и интереса великих сила. Укратко речено, геополитичка компактност западног Балкана је и даље изложена ризицима. 

Олакшати сарадњу шест економија региона
Шта мислите о „малом шенгену”?Наша мисија је да јачамо регионалну сарадњу. Процес приступања ЕУ је био спор, као што сам раније рекла, а сада је још нејаснији и замршенији. Иако смо се сусретали са потешкоћама са преузимањем обавеза и провођењем активности из регионалних програма који су део регионалног економског простора, процес је изузетно важан за људе и привреднике. Један од наших задатака је да олакшамо сарадњу шест економија региона. Овај концепт се заснива и на политици проширења. Суштина проширења је повезивање тржишта и људи. Сваку иницијативу која помаже да се реше препреке у нашем региону треба размотрити. Регион је прилично мало тржиште, 18 милиона људи за стране инвеститоре. Требало би да помажемо једни другима.

Да ли би могло да се деси, као што се то некада помиње, да постоји и „паралелна ЕУ” у којој би било шест земаља западног Балкана?

ЕУ је модел за наш регион. Није ми јасно како шест економија може бити исто као њих 28, али само се надам да дан када ће свих шест постати земље чланице ЕУ неће бити у следећем веку. Волела бих кад би свих шест економија западног Балкана у догледној будућности биле земље чланице ЕУ. Волела бих да исти стандарди који се примењују на грађане ЕУ буду важни и суштински и у нашем региону. И док је пред нама и даље дуг и мукотрпан пут до тренутка када треба да постанемо земље чланице, и даље имамо шансу да трансформишемо наше економије и наше земље. Дакле, када год се користи неки приступ или корак који нас заиста може приближити моделу Европске уније, то значи да ћемо имати боље стандарде код куће. Ако је пут јасан, ако ће за сваку економију процес бити трансформативне природе, не морамо много да бринемо о томе којег ћемо датума и званично постати земља чланица.

Један од највећих проблема свих земаља региона је економска миграција, да ли постоји начин да се последице барем смање?

Немам чаробну формулу. На изабраним политичарима је да формулишу одговарајуће политике, на цивилном је друштву да помогне, на медијима да буду озбиљни у приказивању различитих стварности у региону, на пословној заједници да поздраве иновативне идеје и нове технологије. Економска миграција није хомогена, немају сви једнаке вештине и за квалификоване имигранте миграција може бити кориснија него за неквалификоване. Знам да људи који одлазе из региона то раде пре свега јер су незапослени. Неки од њих су незапослени, други, млађи, одлазе јер желе боље образовање које ће им дати могућност да сутра или у блиској будућности нађу посао. Неки други одлазе јер не деле, рецимо, иста политичка уверења која постоје у њиховим економијама, тако да миграција увек има различита значења. Што се тиче економске миграције, сматрам да одговарајуће политике могу да помогну свакој економији у нашем региону да искористе оне који можда желе да се врате и уложе у своју домовину.

Међу појединим земљама региона постоје дугогодишњи сукоби и билатерални спорови. Да ли је могуће све то превазићи и колико су политичари спремни да сарађују зарад бољег живота грађана?

Да, у региону постоје дугогодишњи сукоби и спорови. То је само један део стварности. Неки политички и билатерални спорови се могу прелити и кроз процес регионалне сарадње.

Долазите из Албаније. У Србији, али и у другим бившим југословенским републикама се страхује од великоалбанског национализма због изјава Едија Раме о припајању Косова Албанији. Какав је ваш став о том питању?

То је неоснован страх. Нећу коментарисати изјаве Едија Раме или било ког другог лидера из региона, али пошто сте ме питали као некога ко долази из Албаније, прилично сам уверена и надам се да Косово* и Албанија деле визију јединства унутар ЕУ породице. И ако ће тај пут бити јасан за све економије региона, чини ми се да ћемо у блиској будућности имати бољи регион који је врло близу боље Европе у погледу правих идеја и вредности.


Коментари14
abc14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Oper Zub
OK, ali zaštio se onda "region" ne uljudi i ne promeni i ne ispuni uslove da postane član EU, pa će sve biti u redu. Neće pušenja ispod znaka"zabranjeno pušenje" i pečenje rakije na ulici u urbanim sredinama (navo9dno, odavno to više nisu) , i da se bude deo civilizacovanog sveta, neće.
Petkutin
Šta znači reč "кохерентна"?
sloba car
Može, može da čeka....
Леон Давидович
Какав западни Балкан. То је део бивше Југославије плус Албанија. Али очигледно неки пате од "алергије" на реч бивша Југославија. Овај "Савез" са Албанијом очигледно је нечија идеја , а на основу принципа економских интереса где се рачуна ако је веће јединствено тржиште већи је интерес за улагања?Но када је била у питању Југославија нетрпељивост је била толика да нико није пожелео да сачува макар економске интересе на простору бивше Југославије већ су простор гурнули у ратове и катастрофу.
Dragan Obradovic
Pametna i ako smem da primetim prelepa albanska politicarka. Svaka cast Politici, vreme je da normalni ljudi izbiju u prvi plan

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља