Градским пијацама које су последњих година бележиле повећање зараде и за које су надлежни 2018. тврдили да одлично послују са профитом од око 200 милиона динара ребалансом буџета који је пре неколико дана усвојен на Скупштини града биће додељене субвенције у износу од 175 милиона динара. Од тог новца планирано је да се 127 милиона искористи за финансирање трошкова текућег одржавања: вода, струја, санитарно одржавање пијаца, физичко-техничко обезбеђење...

Део средстава, око 45 милиона динара, предвиђен је за капитална улагања – на набавку и изградњу опреме пијаце Палилула и три милиона за опрему рибара на пијаци Земун.

Ове године према ребалансу било је предвиђено да „Пијаце” остваре приход од 1.178.575 динара, али је он у односу на план мањи за око девет одсто, а ако се упореди са прошлом годином, приход се смањио за око четири одсто.

На то је утицало неколико фактора – мањи приходи од дневне наплате тезги, паркинга, боксова, месечног закупа пијачне опреме и тезги, пословног простора...

Пад броја издатих тезги условљен је смањеном тражњом редовних закупаца, али и борбом против сиве економије, јер је мањи број неовлашћених корисника тезги, пише у објашњењу ребаланса пословања „Градских пијаца”. Треба напоменути да Палилулска пијаца још није прорадила и да паркинг на пијаци на Бањици и даље не ради.

Највећи пад броја издатих тезги забележен је у Отвореном тржном центру, популарном „бувљаку”, и то због најаве пресељења, и на пијаци на Миљаковцу.

За разлику од ове две тржнице, на Ђерму је повећан број издатих рачуна за паркинг места што говори да је ова пијаца после неколико година таворења ипак заживела. Према речима суграђана који живе у овом делу града, сада више тезги има испод такозваног шатора, где се продаје различита роба од одеће, преко малих кућних апарата, до хемије. Подсетимо, ту су се преселили закупци после пожара у Депоу, али је њихов број првих месеци после отварања са око стотинак касније драстично опао. Изгледа да се сада ситуација променила па је Ђерам постао интересантан и продавцима и купцима.

Због тога што је, како каже Горан Весић, заменик градоначелника, један број тржница нерентабилан, град је одлучио да се за њих нађу партнери који би уложили у њихово уређење и одржавање. Он тврди, пренели су медији, да се преговара са неколико великих трговинских ланаца који желе да преузму поједине нерентабилне пијаце. Међу њима прва ће бити бањичка пијаца, а у јавно-приватно партнерство могло би да буде укључено од 10 до 15 пијаца, од укупно 31 колико их је у надлежности ЈКП „Градске пијаце”.

На најаву заменика градоначелника да би пијаце могле да буду део јавно-приватног партнерства огласила се и опозиција. Савез за Србију је подсетио да су пре годину и по дана надлежни тврдили да „Градске пијаце” послују са профитом од око 200.000.000 динара, а да су сада стигле до минуса.

Како је наведено у саопштењу СЗС-а, такав суноврат одговара градском руководству чија је намера да уништи сва градска предузећа, да се она дају приватницима директном продајом или јавно-приватним партнерством.

– Таква судбина задесила је или тек чека ПКБ, ГСП, „Градску чистоћу”, „Водовод”, а рецепт ће свуда бити исти – навео је Савез за Србију и поновио то да јавна комунална предузећа не треба приватизовати, већ у њима поставити професионални менаџмент.

На ове примедбе реаговао је Весић који је истакао да „Градске пијаце” послују са добитком, али да ту добит прави око 30 одсто пијаца и да је добар пословни потез понудити тржнице онима који желе да улажу у њих.