За гасовод „Северни ток 2”, који из Русије треба да транспортује гас до Немачке, нема више политичких ни економских препрека да буде завршен. Пре два дана немачки парламент је усвојио нацрт закона којим је овај пројекат директно заштићен од дејства гасне директиве Европске уније.

Директивом је било предвиђено да се сва правила која важе за копнене гасоводе односе и на нове морске, тако да компанија која производи гас не може истовремено да буде и власник цевовода, пише „Спутњик”.

У међувремену, компанија „Северни ток 2” је дала рок Европској комисији да се изјасни о томе да ли ће гасовод бити ослобођен намета које прописују на брзину усвојене измене гасне директиве, а које се односе на снабдеваче гасом из трећих земаља.

Агенција за енергетику Србије већ је донела такву одлуку након добијеног мишљења Енергетске заједнице. На то је Јанез Копач, директор Секретаријата енергетске заједнице, одговорио да „сматра да се таквом одлуком заправо крши трећи пакет и њен члан о изузећу нове инфраструктуре”.

Срећко Ђукић, стручњак за међународне гасне прилике, каже овим поводом да није реално очекивати да српски парламент донесу сличну одлуку, не зато што то не жели, већ зато што нема политичку и економску снагу Немачке.

– Влада у Берлину није имала другог избора него да заштити своје велике компаније које учествују у градњи „Северног тока 2”. Тражити ту аналогију између Србије и Немачке није могуће, јер није исти ред величина моћи и важности заинтересованих страна. То, међутим, не значи да не би требало разговарати с Бриселом, Вашингтоном и антируским лобистима који оспоравају изузеће Србије из трећег енергетског пакета – каже он.

Осим тога, немачка канцеларка Ангела Меркел договорила је с председником Русије наставак транспорта руског гаса преко Украјине и после 31. децембра 2019, а улог је управо завршетак градње „Северног тока 2”, каже Ђукић.

Меркелова је, додаје, изашла у сусрет и првом човеку Америке обећавши му да ће од њих куповати амерички течни гас.

Да није реално да наша земља изгласа закон сличан Немачком слаже се и Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије.

– Нас нико није изузео из трећег енергетског пакета. Ми смо то урадили сами, због чега се Енергетска заједница љути. Али, срећом, још није реаговала никаквим казненим поенима. То би у пракси могло да значи да ће се на овоме све и завршити и да ће се с тим што смо се сами изузели прећутно сви сложити, тим пре што „Турски ток” пролази кроз земље чланице ЕУ, којима је руски гас неопходан – каже он.

Савић подсећа да се једна мађарска фирма још током претквалификација озбиљно заинтересовала за закуп слободних капацитета кроз „Турски ток” преко Србије, што значи да постоји приступ треће стране, само у малом проценту. Та мађарска компанија транспортовала би мање количине гаса. Реч је о земљи која учествује у овом пројекту и хоће још боље односе с Русијом.

Било како било и бунила се ЕУ или не, према извештају Међународне агенције за енергетику, Русија ће бар у наредних 20 година задржати позицију највећег извозника природног гаса, с тенденцијом да се извоз до 2040. године увећа са досадашњих 290 на 336 милијарди кубика. Истовремено, Русија поседује 24 одсто светских резерви гаса, а ЕУ је годинама била њен најважнији трговински партнер у сфери енергетике.

Гас из САД, каже Савић, више је трговина утицајем него практично решење за Европу и Србију, јер је транспорт бродовима преко океана изузетно скуп, а носи и велике ризике.