петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Ко не слуша Могеринијеву, слушаће Макрона

Никада раније у историји америчке дипломатије није се десило да Вашингтон има два специјална представника о једном питању, јер је једног именовао Стејт департмент, а другог Бела кућа
Аутор: Дејан Спаловићнедеља, 17.11.2019. у 22:00

Док је Америка у својеврсном политичком двовлашћу, подељена између различитих стратегија Метјуа Палмера и Ричарда Гренела, односно Стејт департмента и Беле куће, најзначајнији европски лидер Емануел Макрон преузима иницијативу у решавању косовског чвора. Француски председник је почетком недеље у Паризу организовао састанак председника Србије Александра Вучића и председника привремених покрајинских институција Хашима Тачија. То би могло да се тумачи као знак да Макрон жели да главну улогу у проналажењу компромисног решења у региону на границама Европске уније одиграју Париз и Брисел, иако не би требало занемарити чињеницу колики значај у Приштини има реч Вашингтона.

Званични Београд није доводио у питање улогу Брисела, а председник Србије Александар Вучић каже да се одувек залагао за компромисно решење. „Ми смо увек говорили да је ЕУ за нас у реду као посредник. Нисмо никада правили проблеме и нисмо њих окривљавали за наше балканске неуспехе”, каже Вучић.

За разлику од Београда, који је испунио све тачке Бриселског споразума, привремене косовске институције после више од шест година нису ни покушале да у живот спроведу одлуку о формирању Заједнице српских општина. Главни кривац за тадашњег косовског премијера Рамуша Харадинаја била је Федерика Могерини, која је само подсећањем на обавезе Приштине, како је рекао, изазвала политичку драму не само на косовској територији већ и у региону. Неколико месеци касније отишао је корак даље па је 10. маја оптужио Могеринијеву за штету нанету дијалогу Београда и Приштине, затраживши да висока представница за спољну политику и безбедност Европске уније буде искључена из овог процеса.

Кад већ нису желели нити хтели да слушају умерену политичарку из Италије и стару бриселску администрацију, представници привремених покрајинских институција сада ће, на основу најновијих порука, морати да се суоче с „лошим полицајцем” Емануелом Макроном, који не показује разумевање за неспровођење потписаних споразума. Уместо речи, могу да очекују да ће им француски председник „лупати чврге” и подсећати их на обавезе. Да је Европска унија јединствена у ставу да се косовски проблем мора решавати под окриљем Брисела, сведоче и речи немачког министра спољних послова Хајка Маса, који је изјавио да се Берлин залаже да се ускоро наставе разговори Београда и Приштине на иницијативу ЕУ.

Став да се дијалог налази у фази реанимације изнео је министар спољних послова Ивица Дачић, али је додао да овај процес неће бити настављен док Косову не запрете да ће изгубити подршку оних који су га створили. Додаје да наставак зависи од „електрошокова” који ће бити коришћени, као и да је оваква фаза последица тога што међународна заједница, између осталог, толерише таксе које је Косово увело на робу из Србије. „Све док међународна заједница толерише и фарсу с гласовима, што их броје као да су заражени од еболе, и док толерише таксе од 100 одсто, дијалога не може бити”, рекао је Дачић.

Како је за „Политику” објаснио Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност, сада је свима јасно да је Емануел Макрон државник великог формата који ће сигурно обележити наредну деценију у ЕУ поготово када се 2021. повуче немачка канцеларка Ангела Меркел, будући да у Берлину на видику нема адекватне замене. Истиче да Француска има све капацитете да буде спољнополитички мотор ЕУ јер је реч о сталној чланици СБ УН с правом вета, која је нуклеарна сила и на својој територији нема стране војне трупе, а уз то има и своју франкофону зону на другим континентима где има веома снажан утицај.

„Он би желео да се Француска постави као кључни медијатор и фактор у име ЕУ на КиМ и за нас је то добро зато што Макрон гледа много реалније него Немачка. Париз сматра да се морају извршити одређени уступци да би се дошло од узајамно прихватљивог и одрживог решења”, каже Рајић и подсећа да се никада није десило у историји америчке дипломатије да Вашингтон има два специјална представника о једном питању, јер је једног именовао Стејт департмент, а другог Бела кућа.

За то време Србија, како би додатно ојачала позиције, наставља дипломатску офанзиву повлачења признања такозване државе Косово, а Ивица Дачић је прецизирао да од 193 чланице УН, 94 земље не признају такозвано Косово, да је исто толико на страни Приштине, док је пет спорно и под знаком питања. Такође, Београд своју стратегију лобирања истиче као средство које ће Приштину натерати да схвати да мора да прави компромис.

Да би Косово то и схватило, потребно је и да Америка има јединствену политику која ће довести до компромисног решења. Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације за наш лист оценио је да у САД постоје две струје које се непрестано супротстављају и неутралишу једна другу. Утисак је да је Метју Палмер представник оне струје која сматра да штапом и шаргарепом треба утицати на Србију да би она прихватила његово виђење региона тако што би Београд признао независност, чиме би проблем био решен.

„Постоји и крило које сматра да треба економски развијати односе у региону и на тај начин пробати да се националистичке тензије смање, а да се развојни аспекти појачају да би се смиривале тензије. Која ће од те две опције да превагне, то нико у Америци не зна”, закључује Милетић.


Коментари3
846ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trpe
EU ne moze da resi svoje unutrasnje probleme a Srbi se nadaju da ce resiti njihove!
Slavko Mirkovic
Moze EU da zeli sta god hoce. To ce ostati puke zelje. Sudbina Srbije sto se tice EU, odavno je opisana u pismu Vilija Vimera Srederu. I sve se odvija upravo tako.
prvi predlog prihvaćen
Kako dođoše mi stvorišmo etničku Albaniju kroz mali šengen. Baš lepo. Mogli su se toga odmah setiti do sada bi bilo gotovo sa tenzijama i konačno bi rešili tzv. srpsko pitanje (onaj iz NATO-a onomad reče da iim smeta srpski narod a ne srpska vlast).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља