Куповина у продавници у којој нема ниједног продавца. Да, то је могуће и ускоро би могло да буде реализовано у Словенији, јер компанија „Меркатор” планира да се похвали првом „паметном продавницом”. У овом пробном дућану купци ће убудуће моћи да пазаре без присуства радника. Продавница ће имати видео надзор улаза и излаза, електронски ценовник, самоуслужне благајне за плаћање картицама, виртуелног асистента за помоћ у куповини и слично.
„Меркатор” је раније увео мрежу такозваних тик-так благајни, где су купци могли сами да скенирају и плаћају робу или услуге. Такав вид куповине постоји и у неким продавницама у Београду, али муштерије изгледа нису одушевљене као што се очекивало, јер на таквим касама малтене и нема редова.
Аутоматизација рада није страна ни већим светским компанијама, што је недавно показао и „Амазон”, лансирајући машине које ће преузети послове неколико хиљада радника који су досад радили на паковању поруџбина. Компанија се похвалила како машине које ће заменити радну снагу могу да спакују и до 800 пакета на сат, што је знатно брже од резултата које постижу људи.
Да радници ипак не треба да брину да ли ће убрзано почети да губе своја радна места, јер машине све чешће преузимају кормило, недавно је подсетио Симеон Ђанков, директор Светске банке у одељењу за развојну економију. На представљању Извештаја Светске банке о глобалном развоју, посвећеном променама природе радних места услед развоја технологије и људском капиталу, подсетио је на важну чињеницу, а то је да роботи ипак не могу да размишљају као људи и да немају емпатију.
– У Европи сада имамо све више држава које немају довољно радника зато што се број становника смањује, тако да морају да раде што продуктивније. Машине, међутим, могу да раде само рутинске послове који се понављају – нагласио је Ђанков.
Стручњаци сматрају да највише треба да страхују радници са нижим нивоом вештина који би лако могли да буду замењени роботима. Баш зато је и Бил Гејтс тражио да се уведе порез на роботе, да би се унапредила питања радника и заштитио њихов рад. Има и много оних који су уверени да технологија доноси нове могућности, отварајући пут за стварање нових радних места, повећање продуктивности и побољшање пружања јавних услуга.
Да је страх да ће роботи и машине преузети мноштво послова донекле утемељен у реалности сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, истичући да баш зато и треба да се плашимо аутоматизације рада, јер је то будућност света.
– Србија није слепо црево Европе, већ њен важан део. И код нас долазе велики страни инвеститори који све више иду у корак са смањивањем броја запослених, тежећи да уводе машине у процесе рада. Иако су можда на удару најпре нискоквалификовани радници, тога неће бити поштеђени ни они са вишим квалификацијама – уверена је Савићева, додајући да наша држава сувише споро реагује на нове трендове кад је реч о аутоматизацији радне снаге. – Приоритет треба да буде образовни систем у који треба да се улаже више, јер млади треба циљано да се образују за одређене струке, пошто већ сада нестају нека занимања која су обележила претходне деценије. На такав начин, реформом образовања, могао би да се сачува људски капитал – истиче Ранка Савић.
Страх од машина је утемељен
Страх од незапослености изазване роботизацијом најважнија је тема расправа о будућности рада. За питања шта државе могу конкретно да учине, како да одговоре на овакве изазове, на који начин да реагују и где да улажу, извештај Светске банке о глобалном развоју нуди три решења. Најзначајније инвестиције у условима измењене природе рада јесте улагање у подизање квалитета људског капитала, посебно у угрожене групе и образовање у раном детињству, које мора бити приоритет да би радници изградили нове вештине које су тражене на тржишту рада.
Треба радити и на побољшању социјалне заштите, а извештај нуди и предлоге како владе могу да покрену додатне приходе повећањем пореске основице и унапређењем пореских система.
