петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:53

Како је изграђен аутопут британске империје

Суецки канал скратио је трговачки пут између Лондона и Мумбаја са готово 20.000 на 11.593 километра
недеља, 17.11.2019. у 23:55
Суетски канал прокопан пре 150 година (Фото Википедија)

БОН - Суецки канал је отворен пре 150 година, а осим прихода који доноси Египту има и велику симболику као пројекат који обезбеђује међународни престиж.

Председник Гамал Абдел Насер је у октобру 1956. обзнанио одлуку која је у Египту изазвала славље, а у Европи запрепашћеност.

Насер је дуго чекао на кредите САД за градњу Асуанске бране и стварање акумулационог језера, па се одлучио за финансирање подржављењем Суецког канала.

Како се канал налазио у већинском власништву британско-француског Суецког друштва, Насер је обећао примерено обештећење које су две европске земље одбиле и уз подршку Израела, крајем октобра напале Египат.

САД и С С СР су преко Уједињених нација натерали француске, британске и израелске јединице да се повуку - Блиски исток је требало да остане подручје утицаја великих сила, али не и Европљана, пише Дојче веле.

Насер је пре свега хтео средства за свој престижни пројекат - Асуанску брану, каже политиколог Томас Демелхубер са Универзитета Ерланген-Нирнберг, додајући да је Суецки канал увек био престижни национални објекат.

„Откако су га пре више од 150 година направили египатски градитељи, Суецки канал је симбол египатског напретка”, наводи Демелхубер.

Насер је, међутим, у октобру 1956. сам наговестио да је то подржављење за њега било више од економског потеза - за њега је преузимање канала било у знаку арапског национализма.

Планови да се између Средоземног и Црвеног мора прокопа канал дуго су постојали, још од 16. века, каже Томас Демелхубер за „Дојче веле”, али додаје да је тек Фердинанд Лесепс покренуо пројекат.

На градњи су најпре биле ангажоване хиљаде европских радника, али било је потребно још људи па је тадашњи египатски владар Мохамед Саид 1861. године присилио на рад још 10.000 радника, а годину дана касније - још 18.000.

Канал је у почетку био само египатски, да би касније постао међународна зона, а градови попут Порт Саида постали су динамични трговински центри који су прикључени на глобалну трговинску мрежу.

„Ауто-пут британске империје”, како је канал прозван, битно је скратио трговачки пут између Лондона и Мумбаја са готово 20.000 на 11.593 километра.

Године 1870. каналом је прошло 486 бродова са 26.768 путника, 1913. је већ било 5.085 бродова са 234.320 путника.

„Моја земља више није део Африке, направио сам од ње део Европе”, рекао је тадашњи египатски владар Исмаел Паша поводом отварања Суецког канала 17. новембра 1869.

Од проширења канала за готово 40 километара 2015. године туда пролази још више бродова.

Градња паралелне трасе од 35 километара, као и проширење и продубљење на тој траси, за председника Абдела Фатаха Ал Сисија је било исто што је за Насера градња Асуанске бране - престижан објекат који је требало да сведочи о великим способностима владе, преноси Танјуг.

Тиме се транспортни капацитет Канала удвостручио - уместо дотадашњих 49 данас Каналом може да прође до 100 бродова.

У буџетској години 2018/19. остварен је приход од 5,9 милијарди долара. Али, ни издалека не одговара приходима који су планирани када је капацитет повећан.

Тако је Канал остао престижан пројекат и истовремено подсећање да Египат још није остварио све могућности које му он пружа.


Коментари8
39c0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar,Zagreb.
Moje sećanje na Suesku krizu!Egipat je nacionalizirao kanal,onda je izbio rat,a onda je iz moga ulaza pod punom ratnom.spremom drug... zastavnik bio ispraćen u mirovne snage. A onda šta je bilo? Mame su navečer gledale kroz prozor i smijuljile se. Teta,zastavnikovica svaku večer bila je pritisnuta uz zid zgrade od puno,,strićeka".
Бранислав Станојловић
Тај "ауто-пут" је можда био згодан за Уједињено Краљевство, али градили су га ФРАНЦУЗИ!
sasa
bice uskoro jos jedan prolaz koji skracuje putovanja samo ce putnici i posada morati da imaju bunde za svaki slucaj...
Мр Радомир Шћепановић
Suecki kanal bi svi voleli da imaju!
popovic mica
tako rade vizionari, a ne kao naši vlastodršci nacionalizuju parce zemlje ili izbrišu stogodišnji put zarad interesa partijskog podanika ili sebe

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља