Поглед на Дунав са Кеја ослобођења у близини ресторана „Венеција” је другачији. Простор некадашњег паркинга је ограђен, а иза њега се виде шипови који израњају из воде. На овом месту ниче будуће међународно путничко пристаниште у Земуну.

Радови су почели у јуну и требало је да буду завршени за 120 дана, посао још није приведен крају. Како су рекли у Агенцији за управљање лукама, очекује се да пристан буде завршен до марта и почетка нове наутичке сезоне.

– На кашњење је утицало неколико разлога. Пројектом изградње међународног путничког пристаништа у Земуну предвиђено је испитивање акваторије како би се утврдило да ли на том простору има неексплодираних убојитих средстава, и њихово уклањање. Ово изузетно важно испитивање по питању безбедности било је веома захтевно и трајало је више од три месеца, односно до краја јула ове године. Припремни радови су били условљени управо овим испитивањем, али су се појавиле још неке непредвиђене околности. На месту где ниче пристан наишло се на скривену плочу старе обалоутврде и потопљене објекте који су онемогућавали побијање шипова – објашњавају у Агенцији.

Тренутно су у току припремни радови, а после побијања шипова планирано је расписивање јавног позива за избор лучког оператера.

Када буде све завршено, овде ће моћи да пристају сви типови крузера који плове и пристају на другим путничким пристаништима у Србији.

– Изградњом и отварањем међународног пристаништа у Земуну повећаће се ниво пружања лучких услуга, број крузера који пристају у престоници, а наша земља се приближити европским лидерима у наутичком туризму. Према нашим подацима, путнички саобраћај је у порасту од 2015. године. На крају овогодишње  сезоне очекује се рекордних 1.500 пристајања крузера. Само ће у Београду бити више од 90.000 туриста, што нас приближава броју од 100.000 укрцаних и искрцаних путника у главном граду – напомињу у Агенцији и истичу да о позитивним трендовима раста у путничком саобраћају најбоље говоре подаци. У  трећем кварталу 2019. године у односу на исти период 2018. забележено је повећање броја пристајања путничких бродова од 29,11 одсто, док је број укрцаних и искрцаних путника већи за 26,06 одсто.

Будуће пристаниште имаће више од 20 шипова, мост дужине 50 метара, велики понтон од 50 метара, који ће се качити на два велика долфина (долфин чине четири увезана шипа). Поред тога, предвиђено је и да неколико понтона буде причвршћено на шипове, тако да могу да се крећу у складу са водостајем. Пројектом није предвиђено снабдевање бродова погонским горивом.

– Пристан је изведен у складу са свим важећим прописима које пристаништа морају да испуне. Шипови се побијају на дубину од више од десет метара да би издржали силу потиска леда, а укрцавање и искрцавање путника одвијаће се преко централног челичног понтона. На платоу пристана планирано је постављање канцеларија контејнерског типа за управу царине и полиције – кажу у Агенцији.

Изградња пристана у овом делу Земуна наишла је и на отпор суграђана. Иницијатива „Сачувајмо Гардош и Земун” тврдила је да су послови на изградњи пристана кренули без пријаве почетка радова, што је иначе процедура. Они су поставили и питање надлежнима да ли је пре изградње урађена процена утицаја пристаништа на животну средину, ако се у обзир узме да се гради у градској средини, у близини школе, стамбених објеката и заштићеног природног добра Велико ратно острво.

Како су објаснили у Агенцији за управљање лукама, за радове на међународном путничком пристаништу у Земуну прибављене су све неопходне дозволе пред сваку од фаза изградње. Израда Студије о процени утицаја на животну средину пројекта изградње међународног путничког пристаништа у Земуну одвија се у складу са законским процедурама.

Укупна вредност изградње пристаништа у Земуну износи 114.202.247,28 динара. Агенција за управљање лукама, као суфинансијер, издвојила је 40 милиона динара , док је остатак средстава обезбедило Министарство туризма, трговине и телекомуникација.

Шест пристаништа у Србији

Агенција за управљање лукама отворила је у Србији шест путничких пристаништа за саобраћај. То су: Београд, Нови Сад, Доњи Милановац, Смедерево, Голубац и Кладово. Лучко подручје утврђено је још у Сремским Карловцима. Планирано је да се пре почетка наутичке сезоне 2020. спроведе избор лучких оператера и у рад пусте међународна путничка пристаништа у Земуну, Великом Градишту – локација Рам и Кањижи.

– Оваква статистика несумњиво указује на туристички потенцијал речног саобраћаја и сталну потребу за новим улагањима у путничка пристаништа на рекама у Србији. Како би се у потпуности искористиле могућности које нуди развој путничког речног саобраћаја, ми смо спровели пројекат „Пробуди Дунав” да би се међународна путничка пристаништа на северу и истоку наше земље приближила иностраним туристима који Србију обилазе са река – истакли су у Агенцији.