Графички дизајнер, илустратор, уметник који је уз помоћ пера и туша илустровао књиге и часописе на начин јединствен, шокантан, упечатљив, провокативан и изнад свега бескомпромисно храбар, живео је само 25 година. Било је то за време владавине британске краљице Викторије (1819–1901), када је империја била на врхунцу моћи као једино краљевство на планети „у коме сунце никада не залази”.
Млади уметник, декадентни денди бисексуалне оријентације, растрзан сопственим демонима, употребио је свој таленат да, као скалпелом, сецира и разоткрије хипокризију друштва строгих и неприкосновених правила, која се морају поштовати и не смеју се кршити без ригорозних последица. Његов савременик, славни британски писац Оскар Вајлд (1854–1900), прошао је кроз пакао казамата због своје богомдане хомосексуалности, а млади Обри је управо зато решио да илуструје једну од најбољих Оскарових драма – „Салому”.
Перверзно, сатанско, меланхолично, декадентно – само су неки од атрибута којима се покушава дочарати и објаснити дело овог генијалног илустратора. Крај 19. века обележили су покрети у уметности који су тражили прекид са старим и окошталим правилима. Предњачио је ар нуво, који је изнедрио најславнија уметничка имена у области дизајна, ентеријера, архитектуре, али и у области графичког дизајна. Млади, талентовани и суптилни побуњеник је у тренуцима излива својих бесова сликао шокантне сексуалне сцене, док је за смиривање страсти користио надахнућа пристигла с Далеког истока, у првом реду она јапанска. Отуд и сјајан цртеж „Црни огртач” из 1893. године, нацртан у паузи између заносних плесова Саломе и одсецања главе Светог Јована Крститеља, коју је ова на тањиру сервирала својој мајци. Ексклузивност модних каприца и крвави пир. Неспојиви судар супротности и неизбежни ефекат естетског шока у оба случаја из пера једног генија.
Обри Бердсли (1872–1898)
Британски графички дизајнер, илустратор и уметник, аутор је феноменалних илустрација цртаних пером и тушем у ар нуво маниру. Рођен је 1872. у Брајтону у уметничкој породици. Захваљујући мајци, стекао је богато литерарно и музичко образовање. Завршио је престижне школе ликовних уметности. Први радови били су му штампани у школским магазинима, а професори који су препознали његов таленат, дали су ветар у леђа младом уметнику, и шансу да илуструје штампане програме за позоришне представе и да креира позоришне костиме. У Лондону се сусреће са новим тенденцијама у ликовним уметностима, у Паризу шири своје уметничке видике. Познати издавачи поверавају му одговорне послове на илустровању дела значајних књижевника. Иако болестан од туберкулозе, грозничаво ради и црта, уносећи последње атоме снаге у своје дело. Разорен болешћу, умире у Ментону. Имао је само 25 година и шест месеци живота.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
