„Тренутно немамо”, то је оно што немачки пацијенти све чешће чују у апотеци. Већ месецима постоје проблеми у испоруци лекова, нарочито оних против болова, високог притиска, астме, као и антибиотика.

Учестале потешкоће у снабдевању лековима који се највише траже све је већи проблем за немачке апотеке и пацијенте, а са њим се већ месецима сусреће 90 одсто апотека.

„Трајни проблем је несташица лекова за штитну жлезду, против гихта или болова, као што је Ибупрофен”, каже Матијас Арнолд, потпредседник удружења лекара АБДА и додаје: „Несташице су протеклих година постале све чешће”.

Под несташицом се подразумева када неког лека нема у продаји више од две недеље или је потражња за њим знатно већа него што је било планирано, пише Дојче веле, а преноси Јутарњи лист.

Из Савезног института за лекове и медицинске производе упозоравају да се у Немачкој не ради о правим несташицама него да је реч о проблемима у испоруци. Јер, како кажу, за сваки лек постоји замена и она је у скоро свим случајевима доступна.

Но то није увек решење, упозорава Арнолд:

„То нису лекови на које су пацијенти навикли и можда их не могу добро поднети”.

Бројни су узроци тих несташица, али један од највећих је сигурно притисак на фармацеутску индустрију: од њих се траже све јефтинији лекови. Зато она производњу пребацује у земље са ниском ценом рада, пре свега у Кину и Индију. Тамо се производња концентрише на мањи број погона па ако се у неком од њих појаве проблеми то за последицу има застој у испоруци.

Прете ли озбиљне последице по здравље немачких пацијената? Савезни институт за лекове и медицинске производе сматра да нема разлога за панику јер ако појединог лека нема у једној апотеци могуће је да ћете га наћи у другој. Прави проблеми са снабдевањем настају врло ретко, кажу у Савезном институту.

Но апотекари не деле њихов оптимизам. Они зато од траже предузимање потребних корака како би се убудуће избегли проблеми са снабдевањем. Томе би, према њиховом мишљењу, помогло када би влада посебним мерама подстицала фармацеутску индустрију да више производи у Европи. Они критикују и уговоре између фармацеутских компанија и здравственог осигурања којима се договарају попусти на лекове.

Матијас Арнолд види још једно решење проблема: забрану извоза лекова нужних за преживљавање пацијената код којих чешће влада несташица. Наиме, лекови из Немачке често се извозе у Велику Британију или Шведску јер произвођачи тамо на њима више зарађују.

„Проблем је то што су цене лекова регулисане, али је трговина њима слободна”, закључује Арнолд.