четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:40

„Гугл” преузима здравствене картоне 50 милиона Американаца

Министарство здравља отворило истрагу о томе да ли су технолошки џин и велика мрежа болница прекршили закон
Аутор: Јелена Кавајапонедељак, 18.11.2019. у 19:19
Очекује се да ће вештачка интелигенција у будућности помагати у лечењу (Фото: EPA-EFE/HAYOUNG JEON)

„Гугл” је у тајности прикупљао податке о здрављу милиона америчких грађана у оквиру великог посла чије је детаље обелоданио тек када је прича o томе осванула у „Волстрит џорналу”. Реч је о пројекту „Најтингејл” (Славуј), у оквиру којег ће уз помоћ напредних алата заснованих на вештачкој интелигенцији лекари брже долазити до дијагнозе и боље прилагодити терапију.

Сарадњом с великим ланцем болница „Гугл” је дубље закорачио на уносно тржиште које комбинује технологију и здравствену негу. За свој део колача на њему се боре „Мајкрософт”, Ај-Би-Ем, „Амазон”, „Епл” и многи други.

Лабораторијске налазе, дијагнозе, комплетну документацију са свим именима и датумима рођења „Гуглу” је дао „Асеншен”, друга по величини болничка мрежа у САД. Приступ овим осетљивим подацима имало је око 150 запослених у „Гуглу” и управо се један од њих одлучио да узбуни јавност. Не откривајући идентитет, он у ауторском тексту за „Гардијан” пише да је у почетку био узбуђен због тога што је део иновативног пројекта који треба да унапреди лечење. Ипак, није могао више да ћути када је схватио да у ту праксу нису били упућени ни лекари ни пацијенти. Уз то, постоји ризик да подаци буду продати трећој страни или да их „Гугл”, који већ превише тога зна о корисницима, искористи за циљано рекламирање лекова.

Закон не забрањује здравственим установама да деле медицинске податке с пословним партнерима, као што су фирме које праве електронске базе. Међутим, велики број пацијената би сигурно имао резерве према томе да здравствени картон повери компанији која је већ платила бројне казне због кршења приватности.

Колико је то неповерење, најбоље се видело пре десетак дана, када је објављено да „Гугл” купује такође америчку фирму „Фитбит”, произвођача паметних наруквица које броје кораке и откуцаје срца, мере квалитет сна и разне друге параметре. Многи су најавили да ће бацити своју наруквицу и тражити да се сви подаци о њима одмах избришу из базе.

Како је открио узбуњивач, подаци о десет милиона пацијената „Асеншена” већ су смештени у „Гуглов” дигитални облак, а да о томе нису обавештени ни пацијенти ни лекари. Планирано је да до следећег марта у базу буду похрањени подаци о укупно 50 милиона Американаца. Већ се тестира софтвер који ће лекарима омогућити да претражују податке по специфичним параметрима, праве графиконе и на основу тога стекну бољи увид како би одредили адекватну терапију.

Према интерним документима које је узбуњивач објавио, неколико запослених у „Асеншену” је изнело своју забринутост због могућности да ће радници у „Гуглу” можда неовлашћено преузимати податке о пацијентима и питали су се да ли је софтвер у складу са савезним законом који строго регулише руковање медицинским подацима. Обе стране су саопштиле да се тај закон поштује и да „Гугл” не може да употреби податке ни за једну другу сврху. Да ли је то заиста тако, утврдиће федерална истрага коју је отворило Министарство здравља.

Кроз посао оглашавања, „Гугл” већ има прегршт податка о корисницима: шта их интересује, где живе, шта гледају на „Јутјубу” и шта претражују на интернету. У јуну је покренута колективна тужба против болнице Универзитета у Чикагу и тог универзитета због тога што је са „Гуглом” поделио стотине хиљада здравствених картона са подацима о датуму посете лекару. Спорно је то што „Гугл”, упарујући та сазнања с подацима које већ има о корисницима смартфона, лако може да сазна идентитет пацијената.

У случају „Асеншена”, проблем је још већи јер се подаци узимају са именом и презименом и то је главно питање које поставља узбуњивач. Он у „Гардијану” износи став да пребацивање осетљивих података великим технолошким компанијама мора да буде потпуно транспарентно и да све треба да надгледа независно надзорно тело.


Коментари4
cc37d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маторац
Хакери могу да се докопају нечијег картона, да измене терапију тако да му буде горе, сестра у болници прати само оно што пише на монитору, не проверава ништа. Могу да му укоче пејсмејкер, да га убрзају или успоре, да... Не причам напамет, прочитао сам одличну књигу Марка Гудмена у издању Лагуне: "Злочини будућности", у њој су описане могуће злоупотребе података. А податке углавном купују оглашивачи и трговци.
Мунгос
Гоогле је дакле и даље под ударом Империје. Империја би само да она има податке, остали су наравно конкуренција. Гоогле не краде податке, њему се подаци добровољно достављају. …..Ако Ција купи од српске владе неки пакет дигиталних података о грађанима Србије за неку запажену суму, Ција би забранила да се исти продају неком другом заинтересованом, на пример мени. Без обзира на расположење да се то обилно исплати, а неко из Владе добро заради.
Pera
Dok Srbin ne pocne Google po Vuku da izgovara...Ima nade
Шоп
Наше картоне су добили гратис.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља