четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:23
КОНЗИЛИЈУМ

Ангина пекторис може да се држи под контролом

Проблем најчешће настаје када је смањено снабдевање срчаног мишића кисеоником услед сужавања крвних судова, па се бол шири у доњу вилицу, лево раме и руку, каже др Милован Петровић
Аутор: Данијела Давидов-Кесаруторак, 19.11.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Бол у грудима најчешћи је симптом кардиолошког обољења ангине пекторис, коју је важно на време дијагностиковати, јер ако се не лечи може да напредује и доведе до акутног инфаркта срца са свим својим последицама.

Реч је о болести која спада у групу исхемијских обољења срца и најчешће настаје када је смањено снабдевање срчаног мишића кисеоником услед развоја атеросклерозе (сужавања крвних судова). Ово обољење има своју стабилну и нестабилну форму. Најчешћи симптом је бол у грудима који се шири у доњу вилицу, лево раме и леву руку. У случају да особа има стабилну ангину пекторис, бол се јавља у одређеним ситуацијама, као што је на пример у случају када се бави физичким активностима, а код нестабилне се појављује и док је потпуно мирна.

Др Милован Петровић (Фото: лична архива)

Према речима кардиолога професора др Милована Петровића, руководиоца Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици, дијагноза ангине пекторис се поставља помоћу више дијагностичких метода. Први и основни тест је електрокардиограм кога треба снимити код сваког пацијента који се жали на осећај бола у грудима. Ако електрокардиограм сам не буде довољан за постављане дијагнозе, потребно је урадити неки од функционалних провокативних стрес тестова као што су тест оптерећења, стрес ехокардиографија или такозвана перфузиона сцинтиграфија миокарда.

– Ако се на тим тестовима потврди дијагноза ангине пекторис онда је потребно урадити снимање срчаних артерија (коронарографију), неинванзивно или инвазивно, како би се виделе промене на њима у виду сужења или оклузије односно зачепљења – истиче др Петровић. – Пацијент треба да потражи помоћ лекара када осети бол у грудима са поменутим карактеристикама или уколико је тај бол другачији него што га је евентуално раније осећао. Ангина пекторис може се лечити помоћу лекова и инвазивно путем такозване реваскуларизације миокарда – било путем перкутане коронарне интервенције са постављањем стента или помоћу хируршке реваскуларизације миокарда (бајпас хирургија).

Ако пацијент изненада осети бол у грудима треба да позове службу хитне медицинске помоћи која ће преузети даље кораке дијагностике и лечења. У случају да особа већ зна да има ангину пекторис или је прележала инфаркт миокарда и узима прописану терапију, а код себе има нитроглицерин, онда треба да узме овај лек док чека да дође екипа хитне медицинске помоћи.

– Људи се често питају због чега долази до проблема? Када се болест не дијагностикује на време до проблема долази најчешће због тога јер пацијенти не обраћају довољно пажње на своје тегобе па се не јављају на време доктору.

А ангина пекторис је болест која се може превенирати. Познати су фактори ризика који доводе до развоја атеросклерозе која је одговорна за настанак исхемијске болести срца, односно ангине пекторис. Постоје они на које се не може утицати као што су наслеђе, пол, годиште, а постоје и они на које се може утицати тако што се коригују лоше навике. Треба оставити пушење цигарета, умањити повишене вредности масноћа у крви, регулисати повишен шећер у крви, као и повишен крвни притисак, са циљем да се притисак креће у границама нормалног – додаје наш саговорник.

Значи, болест се може држати под контролом, али се може и превенирати.  Професор Петровић истиче да превенција исхемијске болести срца може да буде примарна и секундарна, када пацијент већ има неки облик исхемијске болести. Мере примарне превенције подразумевају да особа води здрав начин живота. Њена исхрана треба да буде богата воћем и поврћем, треба да се бави умереном физичком активношћу, да дневно вежба минимум пола сата или иде у шетњу на сат времена умереном брзином хода. Битно је и да особа буде што је могуће мање изложена стресу и да после четрдесете године уради скрининг кардиолошки преглед. Што се тиче мера секундарне превенције , ту такође правилна исхрана и умерена физичка активност играју важну улогу, уз обавезно редовно узимање прописане терапије, регулисање повишеног шећера у крви, повишеног крвног притиска и сталне контроле код кардиолога, односно интернисте.


Коментари0
34b17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља