четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:09

Фудбал руши блокаду

Одлука Саудијске Арабије, Емирата и Бахреина да, после две и по године блокаде Катара, у емират пошаљу фудбалере – наговештава почетак краја заливског хладног рата
Аутор: Бошко Јакшићуторак, 19.11.2019. у 21:00
Хоће ли Катар постићи и дипломатски гол: Доха (Фото: EPA-EFE/Karl-Josef Hildenbrand)

Оно што не успевају политичари или дипломате, можда ће успети фудбалери. Први пут откако су 2017. завеле блокаду Катару, три заливске земље најавиле су да ће учествовати на 26. фудбалском купу Залива.

Сукоб у Заливу почео је тако што је Катар повукао своје снаге из Саудијске Арабије јер није желео да учествује у рату у Јемену. Саудијци су размишљали и о инвазији Катара, али су одустали и определили се за бојкот, коме су се придружили Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и Египат.

Катар је оптужен за подстицање тероризма у спрези с Ираном и палестинским Хамасом, а четири арапске земље затвориле су своје ваздушне просторе, границе, обуставиле трговину, блокирале кретање људи, чак тражили затварање телевизије Ал Џазира, чије је седиште у Дохи.

Веровали су да ће притиском натерати Катар да прихвати уцене којима би изгубио највећи део свог суверенитета и независности. Преварили су се.

Две и по године од завођења блокаде, емират који је увек помало нервирао заливске моћнике јер није био спреман да слепо слуша, данас је снажнији, а они који су завели бојкот заглавили су се дубље у замци коју су поставили свом заливском суседу.

Заливски моћници морали би да признају да им блокада Катара није успела. То је теже учинити на политичком плану, па је, могуће, прихваћена стратегија да се то посредно уради преко – фудбала. Одлука Саудијске Арабије, Емирата и Бахреина да пошаљу фудбалере за Доху несумњиво није само спортска и резултат је озбиљних дебата иза сцене. Да ли је то још један од наговештаја престанка заливског хладног рата?

Иницијатива је првенствено спортска, али фудбал је на разним странама света одувек имао важну улогу: некада као повод ратова, некада као миритељ. У случају Залива, ово је несумњиво најава фазе отопљавања.

Овог фебруара, на Азијском купу нација у УАЕ, репрезентација Катара је учествовала – без подршке својих навијача којима је био забрањен долазак – што је било прво директно суочавање две земље. У тако високополитизованој атмосфери, победа Катара над УАЕ изазвала је бес домаћих навијача који су своје играче гађали ципелама – што је једна од највећих увреда у арапском свету.

Испоставља се, међутим , да су фудбалски пасови једноставнији од дипломатских. Не ради се само о доброј вољи већ проналажењу одговора на растућу тензију и увелико измењени политички пејзаж региона.

У средишту је Иран, највећи ривал Саудијаца, којима је стало да ојачају одбрамбене потенцијала Савета за сарадњу земаља Залива (ГЦЦ), а колективног одговора нема без заједничке политике. Мењају се, међутим, и односи неких заливских Арапа према Техерану. Откако су повукле трупе из рата у Јемену, владари Емирата поправљају односе с Ираном.

Иза свега стоји велика неизвесност односа Залива с Америком. Политика Доналда Трампа према Ирану сувише је непредвидива да би Арапи били спокојни. Нису сигурни који су мотиви Вашингтона. У таквим околностима, Заливу је кључно питање стабилност.

Могу ли да је поврате фудбалери? Да ли ће поправити нарушене односе са Катаром, који су нанели веће социјалне и културне штете позиварима на бојкот него малом заливском емирату? У Кувајту се већ преко „Твитера” промовише видео који слави јединство шест држава Залива упркос кризи и актуелном сукобу.

Друго је сасвим питање да ли ће, ако се блокада у догледној будућности укине, грађани Катара моћи да забораве чему су све били изложени? Да ли ће моћи да поново верују својој заливској браћи?

Да ли ће, коначно, ГЦЦ бити у стању да поврати јединство и залечи поделе створене агресивном одлуком Саудијаца и Емираћана: Оман и Кувајт држали су страну Катару све ове године блокаде. Чему служи ГЦЦ када толико дуго није успео да реши спор својих чланица? Створен с амбицијама да промовише сарадњу Залива, ГЦЦ се претворио у Арапску лигу – формално друштво без икакве политичке ефикасности.

Фудбалски куп земаља Залива могао би тако да наговести заокрете у регионалној политици – да је учини прагматичнијом. Катар чека и за то време се припрема за светски куп коме ће бити домаћин 2022. Директна улагања су 6,5 милијарди долара, на шта треба додати још око 195 милијарди – износ који се везује за пројекте од којих ће имати дугорочне користи: од градње новог метроа и луке до мреже ауто-путева.

Шеф катарске дипломатије, шеик Абдулрахман ел Тани, недавно је у интервјуу за Си Ен Ен изјавио да је његова земља све време отворена према иницијаторима бојкота. Била је то још једна потврда става који је Доха заступала од почетка кризе: спремност да се она реши ако не преговорима, оно преко фудбала.


Коментари1
d8363
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zmaj
Jeste, rusi sve barijere. Taman se nadam da je gosn. Jaksic to imao na umu posle predivnih slika Siptara i Engleza, kako zajedno salutiraju, dok prizeljkuju coitus za Srbiju. Pozdrav

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља