петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28

Све више радника има несигуран посао

Последњих година проценат запослених који имају лимитиране уговоре или су самозапослени порастао је са 18 на 22,7 одсто
Аутор: Марија Бракочевићуторак, 19.11.2019. у 22:55
Док се послодавци прилагоде новим условима цех највише плаћају радници (Фото А. Васиљевић)

Мало више од петине радника Србије има уговор о раду на одређено време или је ангажовано по уговору о обављању привремено-повремених послова, а у последњих неколико година проценат таквих грађана порастао је са 18 на 22,7, док се половина свих ангажованих у нашој земљи и даље не може похвалити да има сигурно запослење у којем остварује радна права која су им уговором загарантована. Да се удео радника на одређено све више повећава, посебно оних који имају уговоре са ограниченим трајањем или су самозапослени, указује Марио Рељановић, истраживач у Институту за упоредно право, у студијској анализи „Индикатори достојанственог рада у Србији”.

– И поред тога што се држава хвали повећањем броја запослених и смањењем стопе незапослености, у Србији се и убудуће може очекивати тренд раста несигурних облика послова, који су најчешће са ограниченим трајањем. Не тако давно, јавности је чак предочена и чињеница да су око 80 одсто новозапослених у ствари запослени у несигурним облицима рада. У томе и јесте суштина проблема, пошто то повлачи за собом и друге проблеме. Јер, управо тих 80 одсто људи или има ограничена права или нема читав низ права, у зависности од типа уговора – уверен је Рељановић.

Тренд раста несигурних послова у земљама ЕУ је минималан, јер анализа показује да годинама уназад у том сегменту нема већих одступања, док се код нас тај тренд знатно повећава, иако држава најављује законске измене које ће се више бавити статусом запослених.

– Управо због недостатка законских решења, радници који нису запослени на неодређено у Србији данас немају најосновнија права, а намећу им се обавезе као да су у радном односу. Онај ко је ангажован на привремено-повременим пословима тако, рецимо, има право на безбедност на раду, заштиту достојанства, али по Закону о раду нема баш ниједно право: ни право на ограничено радно време, ни на минималну зараду, плаћен прековремени рад, одмор... Иако су најаве министарства за рад позитивне, а коначно се очекује и усвајање акционог плана за поглавље 19, које покрива област запошљавања и социјалне политике, мораћемо ипак да се усагласимо са неколико директива ЕУ у којима пише да сви радници морају да имају права. То изискује нову дефиницију радног односа и појма запослених. Дакле, запослени грађани Србије више неће бити само они који су у радном односу, већ и они који су ангажовани на привремено-повременим пословима, а како ће то министарство на крају извести, техничко је, али и политичко питање – каже Рељановић.

Студијском анализом о индикаторима достојанственог рада у Србији потврђено је да је положај радника у Србији оцењен просечном оценом 1,85, на скали од један до пет. Да би се та оцена попела до броја три, што би било прихватљиво по мишљењу овог истраживача, потребне су минималне измене законодавства.

– То може да се досегне ако се најпре промени обухватање појма „запослен”, а то значи да тај појам убудуће обухвата и рад ван радног односа, тако да људи буду заштићени. Друго, да би положај радника у Србији био бољи, потребно је и да постојеће законодавство почне да се примењује, такво какво јесте. Јер, на тај начин бисмо изашли из приче да око 350.000 људи прима минималну зараду, да 60.000 људи месечно не прими никакву плату иако ради, да имамо између 300.000 и 600.000 људи који раде на црно. Када би се поштовали закони, за све те људе који раде илегално плаћао би се порез, а допринос за државу би био немерљив – истиче Рељановић.

Да се у Србији све више мењају облици пословања и да расте несигурни рад примећује и Светлана Будимчевић, директорка Сектора за социјални дијалог Уније послодаваца Србије.

– Послодавци морају да се прилагоде новим условима пословања због технолошког напретка и дигитализације, а цех, нажалост, највише плаћају запослени. Ипак, како се послодавци прилагођавају променама, тако морају и радници, а неки најважнији проблеми свакако могу да се превазиђу уз социјални дијалог – истиче Будимчевићева и додаје да је Србија у некој врсти вакуума, где се јављају нови облици рада који нису до краја или уопште нису законски регулисани, због чега је потребно успоставити баланс између права и обавеза обе стране – и радника и послодаваца.


Коментари22
0f9fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Treba menjati zakon o radu... mnogo toga nije dobro za radnike... Zasto je subota radna? Zasto ljudi nisu na neodredjeno? Nek drzava yradi nesto... Strani poslodavci stalno a i nasi prete otkazima i odredjenim sankcionisanjem ako radnik ne dodje subotom.Sramota sta se radi...
dzordz
pravih poslova, za stalno, nema, jer nema takvih firmi i takvih (sposobnih) gazda. u socijalizmu su firme morale da zaposljavaju siroke slojeve, to im je bila osnovna funkcija. toga danas nema. ne racunam tzv drzavni posao, u socijalizmu je drzavni posao bio za 1/3 slabije placen nego u privredi. tesko nama, tesko nasoj deci.
Siniša Stojčić
Naši radnici su robovi
Nidža
Ja sam radio osam meseci na privremeno- povremenim poslovima u magacinu Delhaeze kod Nove Pazove i vjerujte mi morao sam da napustim posao. Izrabljivanje je bilo strašno, bez ikakvih prava, ucenjivanje ugovorom, bez slobodnog dana, ne plaćanje prekovremenog, ako se razboliš i otvoriš bolovanje pretnje da će da raskinu ugovor ...
Леон Давидович
Многи приватници су страшни егоисти. Гледају само како да закину на заради и правима раднике.Радије ће допустити да се сви одселе него да пристану на уступке који би побољшали положај радника.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља