среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Спустићемо дуг на 47 одсто БДП-а

среда, 20.11.2019. у 09:31
(Фото Д. Јевремовић)

Учешће јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) Србије смањено је за четири године скоро 20 одсто, а план Управе за јавни дуг је да се спусти на ниво од око 47 одсто до краја 2022. године, изјавила је в.д. директора те управе Ана Триповић.

„Србија се задужује како би финансирала инфраструктурне пројекте, градњу аутопутева и мостова и железничку инфраструктуру, а не као пре неколико година када је тај новац користила за финансирање плата и пензија”, казала је Триповић за Магазин Бизнис.

Друга врста задуживања, како је истакла, служи за отплату скупих старих дугова, па је тако ове године отплаћено више од 1,6 милијарди долара обвезница емитованих 2011. и 2013, преноси Бета.

„Успели смо да спустимо јавни дуг, који износи око 23,8 милијарди евра, на ниво од 51,9 одсто БДП-а, до ћега су довела позитивна економска кретања. Приближавамо се зони која пружа безбедност од фискалне кризе у случају глобалних рецесионих кретања”, рекла је Триповић.

Како је објаснила, ревидирана Фискална стратегија за 2020. укључује пројекције јавног дуга за 2021. и 2022. годину и у њој је предвиђена динамика спуштања нивоа јавног дуга на 45 одсто БДП-а.

„Управљање и одрживост јавног дуга ће се обезбедити ограничењем издавања нових гаранција, ограничењем закључивања нових пројектних зајмова у случајевима да претходно одобрени зајмови нису ефикасно коришћени, откупом једног дела скупог дуга коришћењем средстава из повољнијих зајмова или приватизационих прихода уколико за то постоје могућности”, рекла је Триповић.

Говорећи о плану државе о дугорочном задуживању она је навела да је намера да се што више развија домаће тржиште капитала, како би се за финансирање обавеза у буџету користило задуживање како са домаћег, тако и са страног тржишта капитала, јер је то најјефтинији вид задужења.

„Развојем домаћег тржишта, емисијама у домаћој валути и пре свега на дуги рок, побољшаћемо и структуру јавног дуга и повећати однос унутрашњег дуга у односу на спољни. У последњих седам година учињен је значајан напредак у погледу повећања просечне рочности динарских државних хартија од вредности и смањења трошкова финансирања по основу овог вида задуживања. Просечна купонска стопа динарских државних хартија од вредности смањена је са 12,4 одсто, колико је износила на крају септембра 2012. године, на 5,5 одсто на крају августа 2019. годионе”, рекла је Триповић.

На питање колико тренутно држава дугује кроз гаранције јавним предузећима она је навела да је Законом о јавном дугу регулисано да држава може дати гаранцију само ако се средствима кредита за који се даје гаранција финансирају капитална улагања, тако да је јавни дуга по основу издатих гаранција у новембру 2019. године износило око 1,5 милијарди евра, што је за око 46 одсто мање у односу на 2013. годину када је износио 2,8 милијарди евра.


Коментари12
6900f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Petar
Kako god stvari da posmatraš javni dug poslednje četiri godine je u padu, a rade se veliki projekti i zarade rastu, dok se najavljuje dalji pad. Mana je što se najavljuje samo pad u BDP-u a ne i u apsolutnom iznosu, što mi govori da računaju na istu vrednost duga ali rast ekonomije.
miroslav sarcanski
Da Vas malo razocaram. Ucesce javnog duga u BDP ce se povecati kada se uknjize svi krediti za puteve i pruge, a rast BDP nece biti 3,5% ili vise nego manje kako kaze EBRD (RZS se "muci" lalo da nastima cifre za 3 kvartal). Ali najgori je "unutrasnji" dug (verovatno nekoliko miljjardi evra), odnosno potrazivanja Drzave od domacih lica koja su nenaplativa i moraju se otpisati. Zato se uporno skrivaju spiskovi poreskih duznika!
Препоручујем 2
smb
zemlja sa nesto vise od sedam miliona stanovnika, od toga milion i trista hiljada dece, milion i sedamsto hiljada penzionera, sestohiljada jos nezaposlenih... skoro dvadeset cetiri miliarde evra duga!!! neko se debelo presao ako misli da ljudi ne znaju osnovne matematicke operacije racunanja. radni ljudi nase zemlje neka nam je bog u pomoc. u narodu se to kaze "duzan i ruzan". svetla buducnost bez izuzetka. svaka cast. pozdrav.
Mile
Naravno i lako , kao i dosad , visokim dazbinama i malim primanjima ?!. tako rade i okupatori ,otimati otimati i samo otimati ?!
MP 1
Kao ekonomista ovo smatram vise listom nekakvih zelja i obecanja nego stvarnim stanjem zaduzenosti. Zbog promenjene metodologije u pracenju BDP i nacina na koji se iskazuje javni dug ovi brojevi izgledaju manji. NE mozete gdjo Tripovic razvijati trziste hartija od vrednosti ako nemate potencijal u ekonomiji i finansijama. Kako cete razvijati? U kakvom vam je stanju Beogradska berza, i sami ste iz brokerske kuce koje ja zatvorena a neko vas stavio sa skromnim znanjem i iskustvom na vaznu funkciju
Nesa
Ne znam gde ste zavrsili Ekonomiju ...ali niste u pravu.Ne postoji metodologija , sve zemlje racunaju dug u odnosu na GDP, Amerika je oko 90% u odnosu na GDP, Grcka preko 250%....Ako Srbija spusti do 45% to ce da nam podigne dodatno kredit i rejting i kamate ce biti jos nize.Nemacka pozajmljuje novac za 0% , Srbija u proseku je oko 3,5%, to je na 24 milijardi oko milijardu evra godisnje samo kamata. Kada bi mi refinansirali kao Nemacka , ustedeli bi MILIJARDU evra godisnje!
Препоручујем 6
Trifun
Спустићемо дуг на 47 одсто БДП-а..Treba pozdraviti,kao veliki uspeh,aktuelne vlasti Srbije:U Srbiji se realizuju veliki infrastrukturni projekti(autoputevi,zeleznica,gasovod i sl),a isyovremeno se smanjuje dug na 47% BDP-a..Sto znaci da se razvoj zasniva na realnim osnovama..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља