Бројни штампани и електронски медији извештавају ових дана о елитама које битишу у оквиру постојећих политичких странака, државних и друштвених институција, разних удружења, клубова... Нажалост, и поред постојања десетак војнопензионерских удружења, јавност остаде ускраћена за информације о њиховим елитама. А те елите су, истини за вољу, знатно бројније и са становишта интелектуалних и цивилизацијских квалитета супериорније од многих парламентарних и ванпарламентарних странака.
Кад се говори о интелектуалним квалитетима војнопензионерске елите, реч је понајпре о челницима војних пензионерских удружења који се, готово свакодневно, обраћају свом плебсу разврстаном у десетак разједињених организација. Ванелитни састав је, иначе, одавно огуглао на мудровања својих елитних представника сазданих у лику председника војнопензионерских организација и њихових камарила у виду комисија, главних, управних и иних одбора.
У неприкосновену елиту војнопензионерске популације сврставају се, поред осталих, и они који, супротно статуту свог удружења, најнепосредније сарађују са владајућом државном, односно властодржачком елитом. Други, опет, отворено подржавају партије, странке и покрете опозиционог опредељења.
Улагујући се властодршцима, првонаведеним војнопензионерским елитистима не пада на памет да им, и када за то постоје јаки разлози, изговоре било коју ружну, односно критичку реч. Одбијају учешће у протестима које организују остала војнопензионерска удружења, цивилни пензионери и синдикалне организације. И све то уз очигледно несагласје са већинским делом свеукупне војнопензионерске популације. Испразним, најчешће лажним обећањима да ће радикалним потезима, које годинама износе, кренути у борбу за остварење неостварених права обесправљених војних пензионера, годинама опстају на руководећим местима.
Тиме се посебно карактерише такозвано репрезентативно удружење војних пензионера коме је придружен Клуб пензионисаних генерала и адмирала. Симптоматично је, при томе, да се међу члановима тог клуба налазе имена бивших начелника Генералштаба Војске СРЈ, односно Војске Србије и Црне Горе и Војске Србије, као и бивши помоћници министра одбране. Сви до једног су се током активне службе веома често оглашавали у медијима, да би после одласка у пензију једноставно замукли.
Опозиционо настројена војнопензионерска елита отворено флертује са елитом опозиционих странака, не устручавајући се да јавно учествује у скуповима и протестима које организују противници владајуће коалиције. Не пропуштају, такође, прилику да кроз медије наклоњене опозиционој елити активно учествују у блаћењу припадника владајуће елите.
Имајући у виду проблеме с којима се суочавају војни пензионери у вези са незаконитим и неуставним законским одредбама донетим на њихову штету, никако се не смеју пренебрегнути захтеви који допиру из најмасовнијег, ванелитног, дела војнопензионерске популације. А један од тренутно најактуелнијих захтева односи се на неопходност уједињења свих постојећих организационих облика војнопензионерских удружења, без досадашњих доживотних челника.
Пуковник у пензији
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
