недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
AКТУЕЛНО: ПРАВА ДЕЦЕ

Ружне сцене за невине очи

Како ће малишани реаговати на насиље, сиромаштво, протесте, лоше вести зависи најпре од родитеља
Аутор: Александра Мијалковићсреда, 20.11.2019. у 15:42
(Фото Пиксабеј)

Да ли се сећате Малале Јусуфзаи?

Имала је 17 година кад је 2014. примила Нобелову награду за мир, као најмлађа добитница у историји овог престижног признања, а свега 11 година кад је у родном граду у Пакистану, под талибанском управом, покренула блог на локалној станици Би-Би-Сија, захтевајући да се и девојчицама омогући право на даље школовање. Наступала је у име својих другарица, вршњакиња и земљакиња и имала подршку породице – али је изазвала гнев талибана, и један од њих је 2012. у њу пуцао, у главу, док се возила аутобусом у школу. Преживела је, пребачена у болницу у Енглеску, и после дуготрајног лечења тамо и остала, настављајући своју борбу.

А знате ли ко је Ом Пракаш Гурјар из Раџастана, Индија?

Са 14 година је добио Дечју међународну награду за мир. Имао је пет година кад је одузет родитељима и одведен на присилан рад у пољима. После три године спасли су га активисти једне тамошње невладине организације. Чим се опоравио, Ом Пракаш је и сам постао друштвено ангажован: помагао је у изградњи „Села која су пријатељ деци” – места где није дозвољено да деца раде, и основао и мрежу која деци обезбеђује потврду о рођењу као неку врсту заштите од експлоатације. Тај папир им помаже да не постану жртве ропства, трафикинга, присилних бракова или регрутовања у дечије трупе.

Да ли сте чули за Американку Рејчел Беквист?

Имала је девет година кад је у једној телевизијској емисији сазнала да свакога дана у Африци умре 4.500 деце јер, у недостатку чисте воде, пију ону из прљавих бара. Одлучила је да то промени, и уз мајчину помоћ отворила своју страницу на сајту добротворне организације, молећи све који је познају да уместо рођенданских поклона њој намењених дају новчани прилог афричкој деци. На рачуну се нашло 220 долара... а онда је Рејчел погинула у саобраћајној несрећи. Након тога се на рачун сливало све више и више пара. Укупно 1.200.000 долара, довољно да се спасе шездесет хиљада жедне афричке деце.

Зашто бисмо баш сада помислили на ово троје странаца?

Један је разлог зато што ће 20. новембра бити по 30. пут прослављен Светски дан детета, односно обележено тридесет година откако је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета. Други разлог је што, упркос напорима Уницефа и других међународних организација, пуне три деценије након усвајања Конвенције, малишани широм света се и даље суочавају с претњама која угрожавају њихову безбедност, здравље и безбрижност: више од 260 милиона деце не иде у школу, 650 милиона девојчица удато је пре пунолетства, и готово пет и по милиона малишана у току једне године умре од неизлечивих болести пре свог петог рођендана.

Трећи разлог су све оне ужасавајуће вести из новина, о стварима које се дешавају ту око нас, у Србији: о бебама које су убили родитељи или старатељи, о отетим, претученим и силованим девојчицама и дечацима, о деци која зарађују за живот на улици, о тинејџерима који су себи или другима одузели живот. Упркос томе што сматрамо да имамо добро уређено друштво, строге законе и све врсте помоћи и заштите деце.

(Фото Пиксабеј)

Узнемирујуће сцене

Поред свих напора не можемо сасвим заштитити најмлађе од нежељеног утицаја окружења, било да је у питању нешто што их лично погађа, или нешто о чему су само слушали. Суочавање са суровом реалношћу за малишане почиње у сопственој кући, у вртићу, у школи, на улици, у медијима… Родитељске расправе, насилништво вршњака, свађе у превозу, псовке и туче на телевизијским екранима, просјаци испред зграде, само су неке од тих узнемирујућих сцена које малишани свакодневно гледају и покушавају да разумеју шта се то дешава, зашто, и како ће на њих да утиче?

Неки родитељи и наставници отворено с њима о томе говоре, неки избегавају „ружне” теме, а има их и који све окрећу на шалу, не дајући прави одговор. И деца различито реагују: нека једноставно томе не придају значај, друга стално запиткују, нека се у страху повуку у свој свет, а ретка – попут Малале, Рејчел и Ома Пракаша – одлуче да нешто предузму.

– Кроз односе с другима, дете постепено схвата шта је друштвено пожељно, шта није, и на који начин се понашати – објашњава за „Магазин” Ирена Вернер, мастер психолог и лиценцирани психотерапеут.

Она додаје да од саме природе негативног догађаја, узраста детета, а најпре од његове зрелости да схвати да се нешто непријатно догађа зависи и начин на који га припремити и саопштити му шта се десило.

– Дете често не разуме речи и разлоге, али разуме понашање одраслих, рецимо види да је мајка тужна, да плаче, и то га узнемирава. У суштини, није најважнији сам догађај, већ наша реакција на њега, а дете подражава понашање најближих. Спремност детета да се суочи са стресним догађајима у породици, као што су свађа или развод, у ствари ће највише зависити од спремности родитеља да превазиђу такве ситуације. Они, међутим, најчешће преувеличавају негативне исходе и потцењују сопствене способности да се носе са њима – примећује наша саговорница.

Снага узора

У суштини, деца постају спремна да се суоче с непријатним ситуацијама у породици, као што су развод, губитак посла и финансијска несигурност, сукоби с комшијама или неразумевање средине, уколико родитељи не преувеличавају негативне последице тога и отворено разговарају с дететом.

– На исти начин се детету могу објаснити и непријатне сцене изван породице, у друштву (протести, блокаде у саобраћају) и медијима (насиље, еротика, политичке дебате...). Искрен разговор може да ублажи последице таквих догађаја уколико родитељи, односно васпитачи не катастрофизирају додатно, не размишљају у црно-белим категоријама, не покушавају да етикетирају себе и друге, већ су у стању да сагледају догађај реалистично, са свим добрим и лошим странама – наводи Ирена Вернер.

Наша саговорница истиче да дете учи из ваших поступака много више него из ваших речи, и уколико су они у супротности, увек ће више веровати ономе што радите него ономе што говорите. Зато је бити добар модел свом детету вероватно најделотворнији али и најзахтевнији задатак родитеља.

Упитајмо се сада, да ли би Малала подигла свој глас да није за узор имала оца, учитеља, који је био велики заговорник права све деце на школовање; да ли би Рејчел спровела у дело своју племениту идеју да је у томе није подстицала и подржавала мајка; да ли би Ом Пракаш постао борац за права деце да није на сопственој кожи искусио неправду од које су га спасли активисти међу којима је касније одрастао?

(Фото Н. Марјановић)

Дете у дебати

Да ли и када допустити да дете учествује у породичним дебатама?

– Оно се тако оснажује и развија се његова одговорност, међутим, и та одлука и избор треба да буду одговарајуће узрасту и зрелости детета. Третирање деце као себи једнаких штети њиховом развоју, исто као и постављање деце изнад родитеља. Покажите својој деци да цените и уважавате њихово мишљење, али им јасно ставите до знања да сте ви родитељ. Успоставите породичну хијерархију која деци пружа могућност да послушају оно што родитељи траже од њих чак и онда кад то не желе – поручује Ирена Вернер.

Нема дечјег рада, али има раних бракова

Србија је једна од 12 земаља, од укупно 131 анализиране, које су од Америчког министарства за рад добиле оцену „значајан напредак” у санкционисању дечјег рада, изјавила је министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Она је рекла да овим можемо бити задовољни, али пред нама су и даљи изазови. У Закону о правима и заштитнику права детета, који је у процедури, једно од значајних питања се односи на децу починиоце кривична дела која имају психичких проблема. У нашој земљи нема институције у којој би се лечила та деца, односно медицинских мера које би се примениле. Такође, у Србији још постоји проблем раних бракова и ране трудноће, углавном ромске популације, који су главни разлог прекинутог детињства.

Шта кад интернет излуђује родитеље

Шта да предузму родитељи уколико им се не допадају активности у које се њихово дете укључило на друштвеним мрежама или у друштву?

– По неким истраживањима, потребна су само три „клика” да би се дошло до непримереног садржаја на интернету. Превенција је, наравно, најбоља, али уколико и поред мера заштите дете дође у контакт с њима, било би добро не правити велику тензију око тога, не придавати значај таквом садржају својим понашањем. И недостатак комуникације може утицати да се дете укључи у активности које родитељи сматрају ризичним, екстремним, непримереним. Важно је објаснити детету због чега се не слажу са његовим избором, и саслушати разлоге његовог избора – каже психолог.


Коментари0
f09fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља