недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Закон о референдуму неће променити границе Србије

Највишим правним актом прописано је да је територија Србије јединствена и недељива, да је граница неповредива, што може бити измењено искључиво поступком предвиђеним за промену Устава, подсећа професор др Ратко Марковић
Аутор: Јелена Попадићсреда, 20.11.2019. у 21:00
Драган Стојановић

Нацрт закона о референдуму и народној иницијативи, који предвиђа евентуално укидање цензуса за референдум, никако не може утицати на промену државне границе. То је за „Политику” потврдио др Ратко Марковић, некадашњи потпредседник владе Србије и судија Уставног суда Југославије, професор Уставног права у пензији. Професор Марковић подсећа да је нашим највишим правним актом прописано да је територија Србије јединствена и недељива, да је граница неповредива, што може бити промењено искључиво поступком предвиђеним за промену Устава. „Највиши правни акт мења се наравно уставним референдумом, што свакако није, нити може бити, регулисано било каквим законима”, објашњава наш саговорник.

Подсећа да предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од укупног броја народних посланика, председник републике, влада или најмање 150.000 грађана. О промени Устава одлучује скупштина, а за усвајање предлога неопходна је двотрећинска већина од укупног броја посланика. Ако Народна скупштина усвоји предлог за промену Устава, приступа се разматрању, а потом и изради акта о промени Устава, а коначну реч доносе грађани на републичком референдуму. Устав ће бити промењен, како је наведено, само уколико измене подржи већина од изашлих бирача, што значи да за успех референдума није неопходна излазност више од 50 одсто укупног броја бирача.

Нацрт закона о референдуму и народној иницијативи представљен је пре два дана, а министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић појаснио је да је циљ предложених измена заправо усклађивање овог закона с Уставом. Он је оценио да је важећи закон из 1994. године рестриктиван, превазиђен и неусаглашен с Уставом и да ограничава коришћење демократских механизама.

Професор Ратко Марковић појашњава да би, у случају усвајања новог закона, грађанима требало да буду доступнији облици непосредног одлучивања. Једноставно речено, грађани ће лакше моћи да покрену референдум и народну иницијативу, што су до сада веома ретко користили. „До сада је овај поступак био строжи, тачније, тражио се већи број предлагача за народну иницијативу и већи број гласова на референдуму. Подсећам и да је Уставом прописано да сувереност припада грађанима који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника, тачније преко народних посланика”, појаснио је професор Марковић.

Да грађани ретко користе ове облике одлучивања доказује чињеница да су, од увођења вишестраначја у Србији, одржана три референдума на републичком нивоу – 1992, 1998. и 2006. године – и то на предлог Народне скупштине, али не и грађана. Када је реч о народним иницијативама, по важећем закону остварена је само једна – иницијатива Фондације „Тијана Јурић” за промену Кривичног законика.

Нацртом закона о референдуму и народној иницијативи предвиђено је да се рок за прикупљање потписа за народну иницијативу продужава са седам на 90 дана. Такође, предвиђено је и проширење круга бирача с правом учешћа на референдуму на интерно расељена лица, док се потписи за народну иницијативу могу прикупљати и електронским путем. Током поменутог округлог стола речено је и да досадашња законска решења нису уређивала све врсте референдума које постоје у новом Уставу, а предложеним законом уређују се обавезни и факултативни (саветодавни) референдум, као и претходни и накнадни референдум на захтев бирача или посланика. 

„Метла 2020” против укидања цензуса

Нацрт закона о референдуму и народној иницијативи критиковао је јуче члан Председништва покрета „Метла 2020” Милош Јовановић, наводећи да се тај покрет противи усвајању новог закона јер је, како тврди, „у функцији планиране промене Устава и припреме правног оквира за признање сецесије Косова”. У јучерашњем саопштењу овог покрета наведено је да је апсолутно неприхватљиво укидање актуелног решења које предвиђа да је референдум успешан само уколико више од половине грађана изађе на гласање. Јовановић сматра да је реч о обесмишљавању референдума као форме непосредног учешћа грађана у доношењу најважнијих одлука, као што су промена граница Србије и промена Устава.


Коментари15
5e1f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JorgeLB
U Hrvatskoj je donešen zakon o referendumu i činilo se da je dosta restriktivan. Međutim, inicijativa je uspjela prikupiti u dva tjedna dovoljno potpisa da se blokira zakon o radnom vijeku. Dakle, treba pronaći omjer koji garantira mogućnost da se narod izjasni o važnim pitanjima, no isto tako treba spriječiti zloupotrebu.
Mrki
Za vazne politicke odluke treba dve trecine gradjana da izadje,a za manje vazne barem 50% + 1.Pa moze da se napravi referendum o tom referendumskom pitanju,jer ovako moze sve ako imas vecinu u skupstini i da se izglasa da je utorak ustvari sreda(jednom pre desetak god je i to receno),toliko je to besmisleno..
Душан Поповић
Овим предлогом се ''на мала врата'' жели омогућити олакшана измена устава с јединим циљем да се из њега уклони преамбула о КиМ која највише ''жуља'' западне силе и њихове домаће експоненте. Измену устава заговара и Председник РС који када наводи разлоге, истиче потребу да се измене одредбе устава о правосуђу и спомиње још неке измене али не прецизира које. Можда је мислио на ове?
Milan Panic
Cista zamena teza,menjaju se "pravila igre" upravo zbog ustavnih promena i obezmisljava sama sustina referenduma, to je ocigledno i bez primedbi bilo kakvih "cetki i metli".
Neko...
E nece moci!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља