субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Страни инвеститори похвалили реформу наше инспекције

Повезивање 36 инспекција у јединствен информациони систем, њихова боља координација и другачији однос према привреди допринели су смањењу сиве економије за око шест одсто
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 20.11.2019. у 20:00
Инспектори на терену контролишу пословање (Фото Д. Жарковић)

Реформе у области инспекцијског надзора и сузбијања сиве економије забележиле су знатан напредак у најновијој Белој књизи Савета страних инвеститора. Рангирани су на 15. месту, од 66 области које оцењује ова публикација која даје годишњи приказ пословне климе и нуди препоруке за њено унапређење. Посебно је похваљен почетак примене јединственог информационог система за инспекцијски надзор Е-инспектор.

Драган Пушара, руководилац Јединице за подршку координационој комисији за инспекцијски надзор Министарства државне управе и локалне самоуправе, каже да је тренутно 36 инспекција у потпуности ушло у систем. У току је и прикључивање још пет инспекција, из Министарства пољопривреде и Пореске управе, јер су оне имале претходно развијене системе који се сада интегришу у Е-инспектор.

Овај информациони систем је алат у рукама инспектора и олакшава свакодневни рад. Садржи потребне налоге, извештаје, записнике, решења, захтеве за покретање прекршајног поступка, пријаве за привредни преступ, обрасце аката, притужбе, што инспектору омогућава да боље сагледа случај. Помаже им да се фокусирају на оно што је заиста проблем у области надзора и буду објективнији, јер имају увид и у налазе других релевантних инспекција.

Наш саговорник објашњава да се сада тачно зна када се иде у контролу и привредни субјекти имају времена да се припреме, а по сачињавању инспекцијског извештаја добијају нацрт за следећу контролу. У случају неких неправилности инспектори на лицу места отварају налог за ванредну контролу. У ванредне контроле се креће по пријави и по плану ванредних контрола привредних субјеката који су означени као високоризични.

– У Србији 75 одсто привредних субјеката добро послује и поштује законе. А према обављеним анкетама, између 15 и 20 одсто њих би поштовало законе када би били упућени, када би знали како да их правилно примене или када се донесе неки нови пропис који регулише њихову делатност – наводи Пушара.

Подсећа да је 65 одсто привреде 2013. сматрало да је инспекција озбиљна препрека за пословање, а данас се само 12 одсто привредника тако изјашњава. Можда најбољи показатељ реформе инспекције јесте смањење обима сиве економије за пет до шест одсто.

– Интензивиран је рад 11 радних група, које уједно представљају и први облик институционализованог дијалога инспекција и привреде. Кроз континуиране сусрете представника привреде са инспекцијама, инспекцијама се редовно представљају проблеми привреде – додаје Пушара.

Са друге стране инспекција ће сарађивати и са судовима, што је и препорука Савета страних инвеститора.

– Потписали смо споразум са удружењем судија и договорили серију обука: са једне стране за инспекторе, да боље пишу доказе, а са друге стране да судије прекршајних и управних судова разумеју инспекцијске поступке. Повезали смо базу прекршајних судова са инспекторима тако да се одмах види инспекцијски досије. Одабрано је 136 људи ће бити специјализовани само за прекршајне поступке који излазе из инспекцијског надзора и то радимо са судовима. Нема „празне пушке” за инспекторе, односно сада када напишу прекршајну пријаву знају да ће та казна и бити одређена, уместо досадашњих случајева да адвокати одвуку прекршај у застару – објашњава Пушара.

Али он наглашава да нема добре инспекције без задовољног инспектора. Покренута је иницијатива за унапређење положаја инспектора, после чега је влада усвојила Уредбу о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника (око 800 инспектора се разврстава у виши степен звања од постојећег, чиме се побољшава њихов материјални положај).

– Сусрели смо се са великом незадовољством инспектора материјалним положајем и статусом. Зато је Министарство обезбедило услове да им плате буду повећане са 51.000 динара на 73.000. Просек старости је 57 година. Најмлађи инспектор у сталном радном односу у санитарној инспекцији има 45 година. Зато смо тражили и додатно запошљавање. Тренутно има 2.348 републичких инспектора, а у наредне три године треба да се запосли 1.272 у све 44 републичке инспекције. План је да до краја ове године буде запослено око 300 инспектора – наводи Пушара.

Наш саговорник истиче да је започета кампања о промени свести и значају професије инспектора, како би се широј јавности представио значај овог позива за квалитет живота грађана и ефикасну привреду. Јер, главни задатак инспектора је да унапреде јавни интерес у области коју надзиру.


Коментари2
eda84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milorad Marković
Nije mi jasno zašto mnogi političari a i mediji pišu " 400 miliona E je gubitak..." kada to NIJE TAKO. To je samo manja realizacija srpske privrede na tom delu srpske teritorije. Jadna je privreda koja nije u stanju nešto što ne može prodati Janku to ne proda Marku.... Pa nije proizvod koji je nameravala prodati na području pokrajine KiM prosula u Dunav.Gubitka NEMA. Ovakvim tvrdnjama samo smo dizali rejting Haradinaju da se veseli. Umesto da ponosno kažemo da štete ni nemamo.
Zvezdana
36 inspekcija radi ono sto im je dato za rad. Svakako im treba dostaviti podatke o bankama koje su " pukle " nekada u vlasnistvu svih nas a kojima je Dinkic oduzeo dozvole za rad. Pare i nekretnine iz opeljesenih preduzeca Genex, Inex, Energoprojekt itd. koji su bili osnivaci i deponenti pogasenih banaka prisvojili su osnivaci Saveza strsnih investitora, uglavnom demokrate, clanovi G17, posle Ursa, Ldp...Pitic, Vlahovic, Djelic ( koji je Meridian banku na Futoskom opustosio ) - su za inspekciju

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља